Danas je Sveta Petka
Srpska pravoslavna crkva slavi praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi – Svetoj Petki.
Sveta Petka je u narodu poznata kao zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih, a njeno telo bilo je u Beogradu duže od jednog veka te se s toga formirao kult proslavljanja i poštovanja svetiteljke koji traje i danas.
Živela je krajem 10. i početkom 11. veka, a za srpski narod je veoma važna jer je najverodostojniji svedok Hristovog vaskrsenja.
Praznik prepodobne Paraskeve SPC slave svake godine 27. oktobra, odnosno 14. oktobra prema Julijanskom i bogoslužbenom kalendaru SPC. Vernici obeležavaju dan kada je Sveta Petka, koja je srpskog porekla, okončala ovozemaljski život. Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja. Na ikonama je predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.
U eparhijama SPC posvećeno joj je oko 250 crkava
Poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiju u Rumuniji dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć. Žene svih vera i nacija posebno joj se obraćaju smatrajući je zaštitnicom.
Kult ove svetiteljke u Srbiji je dobio na snazi krajem 14. veka, posle Kosovske bitke i u vreme početka turske vladavine, kada su mnogi umni i duhovni ljudi našli utočište u srpskoj zemlji. Prve zapise o Svetoj Petki ostavio je Grigorije Camblak, a među njima je i opis prenosa njenih moštiju iz Vidina u Srbiju i do Beograda (1403. godine) i to zaslugom monahinje Jefimije i kneginje Milice koje su dozvolu izmolile od sultana Bajazita.
SRPSKE PRAVOSLAVNE SVETITELJKE
Koje još svetiteljke slavimo, kakvi su bili njihovi životi i koliko ih poznajemo?
Srpska pravoslavna svetiteljka je i kneginja Milica Hrebeljanović, rođena Nemanjić koja je bila vladarka Srbije, žena srpskog kneza Lazara, srednjovekovna spisateljka i pravoslavna svetiteljka.
Mnogobrojni verinci poštuju i prepodobnu Anastasiju, majku Svetog Save koja se sa 71. godinu zamonašila i povukla u manastir Presvete Bogorodice u Kuršumlji. Njeni mošti počivaju u manastiru Studenice.
Od srpskih svetiteljki izdvajamo i Sveta Jelena Dečanska, sestra Svetog kralja Stefana Dečanskog koja je sahranjena u dečanskog hramu, gde joj se i danas nalaze njene svete mošti. Pravoslavni vernicie slave i Jelenu Anđel koja je bila srpska kraljica u narodu poznata pod imenom Jelena Anžujska. Osnovala je prvu žensku školu u tadašnjoj Srbiji.
Srpska svetiteljska je i Sveta Zlata Magdalenska, kao i prepodobna Angelina, žena srpskog despota Stefana Brankovića. 2017. godine Srpska pravoslavna crkva proglasila je i Jagliku Adžić za svetiteljku.
