Digitalizacija Narodne biblioteke Pirot: Spoj tradicije i savremenih tehnologija

Narodna biblioteka Pirot već više od decenije i po aktivno radi na digitalizaciji svoje zavičajne građe, čime ne samo da čuva kulturno nasleđe već ga i približava široj publici. Ovaj proces, koji je započet 2008/2009. godine uz podršku Ministarstva kulture, suočio se s izazovima, ali i dao značajne rezultate, posebno u poslednjih nekoliko godina.

Razvoj digitalne kolekcije

Prvi koraci digitalizacije Narodne biblioteke Pirot vezani su za skromnu opremu i saradnju sa Narodnom bibliotekom Srbije, gde je tadašnja digitalna građa bila smeštena na njihovim serverima. Međutim, nakon pauze u projektu, 2020. godine, u jeku pandemije, biblioteka je u saradnji sa Bibliotekom „Milutin Bojić“ iz Beograda uspela da nabavi sopstveni server i novu opremu, čime je digitalizacija dobila novi zamah.

„Mi smo tada svoju građu slali Narodnoj biblioteci Srbije. Ta građa je otpremana na njihove servere i mogla je da se lista u nekom obliku. Nažalost, posle nekoliko godina i taj projekat Narodne biblioteke je zamro“, kaže Milan Jovanović, viši bibliotekar Narodne biblioteke Pirot.

Danas digitalna kolekcija biblioteke sadrži preko 2.000 digitalnih objekata, uključujući knjige, fotografije, razglednice, dopisne karte, novine, pa čak i audio i video građu. Posebna pažnja posvećena je starim i retkim izdanjima vezanim za Pirot, njegovu istoriju i autore poreklom iz ovog kraja.

„Trudimo se da digitalizujemo građu koja je starija, sklona propadanju, koju imamo u malom broju primeraka i koja je jedinstvena u našoj zavičajnoj kolekciji. To je građa koja je, pre svega, vezana za Pirot i koju možda neke druge biblioteke nemaju u svom fondu. Tu spadaju knjige koje se tiču samog Pirota. Onda građa čiji su autori poreklom iz Pirota i građa drugih autora van Pirota, ali koji se tiču našega grada. Naš zavičajni fond u fizičkom obliku, na papiru je jako veliki, dok naša digitalna kolekcija ima preko 2.000 digitalnih objekata, da li su to knjige, fotografije, razglednice, dopisne karte, novine. Čak i audio građa i video građa“, dodaje Jovanović.

Kome je dostupna digitalna građa?

Jedna od ključnih prednosti digitalizacije jeste dostupnost građe širokoj publici, bez obzira na geografsku udaljenost. Zahvaljujući savremenim tehnologijama, svi zainteresovani – od istraživača i studenata do građana iz Srbije i inostranstva – mogu jednostavno pretraživati digitalizovane materijale putem svojih računara, tableta ili pametnih telefona. Posebno interesovanje pokazali su istraživači iz susedne Bugarske i akademska zajednica u Beogradu.

„Iako u početku nismo ni verovali da će to biti nešto preterano zapaženo, imamo dobar odziv. Pre svega, to su istraživači u najvećem broju slučajeva, čak iz susedne Bugarske“, ističe Jovanović.

Digitalizacija kao način očuvanja i popularizacije kulturne baštine

Savremene biblioteke nisu više samo čitaonice i mesta za pozajmljivanje knjiga, već dinamični kulturni centri. Kako ističe Jasmina Ninkov u knjizi „Nova biblioteka“, digitalizacija omogućava bibliotekama da postanu „živa mesta interakcije sa korisnicima kroz inovativne servise i digitalni sadržaj“.

Pored fizičke posete, digitalizovana građa doprinosi povećanju online prisutnosti biblioteke, čime se širi njen uticaj i značaj u zajednici. Ovaj proces ne samo da štiti stare i retke materijale od propadanja već i omogućava njihovu jednostavniju pretragu, što je od posebnog značaja za naučna istraživanja.

„Samom digitalizacijom građa postaje mašinski čitljiva, pa je nekome lakše da svu tu literaturu u nekoliko koraka pretraži na klik i unosom ključnih reči, nego da prelistava kompletnu građu“, objašnjava Jovanović.

Iskustva iz perioda pandemije i dalji planovi

Pandemija je ubrzala digitalizaciju i pokazala koliko je važno da biblioteke budu dostupne u digitalnom prostoru. U tom periodu Narodna biblioteka Pirot je intenzivirala svoje digitalne aktivnosti i omogućila korisnicima da pristupaju građi iz svojih domova. Iako su se fizičke posete vratile u uobičajene tokove, mnogi alati razvijeni tokom pandemije i dalje se koriste za edukaciju i promociju građe.

„Mnogi alati koje smo razvili u tom periodu i dalje koristimo. Oni su omogućili lakšu komunikaciju s publikom, ali i širenje digitalnih kolekcija“, zaključuje Jovanović.

Digitalizacija biblioteka nije samo tehnički proces, već i kulturna misija – povezivanje prošlosti i budućnosti, čime biblioteke ostaju ključni čuvari identiteta jednog naroda.

***Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Grada Pirota. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.