Na današnjem sastanku u Briselu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, usvojena je Deklaracija o nestalim osobama, što je pozdravila Evropska unija.

Objavljen tekst Deklaracije o nestalim osobama usvojene u Briselu

U Deklaraciji o nestalim osobama koja je usvojena večeras na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija u Briselu, navodi se da su se dve strane obavezale da će blisko sarađivati na identifikaciji mesta sahranjivanja i u praćenju iskopavanja, kako bi se obezbedila puna implementacija odgovarajućih obaveza u oblasti nestalih lica, kao i da će obezbediti potpun pristup pouzdanim i tačnim informacijama.

U tekstu dokumenta objavljenom na sajtu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) se ističe da će strane obezbediti potpun pristup pouzdanim i tačnim informacijama koje pomažu da se lociraju i identifikuju preostale nestale osobe u vremenskom periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine.

“Ovo uključuje sve materijale, beleške, naređenja, dokumenta, video zapise, audio snimke i sve druge dokumente uključujući i one sa statusom poverljivosti, u posedu institucija obe strane, relevantne za ovaj kontekst”, navodi se u Deklaraciji.

Dodaje se da će strane na raspolaganje staviti svu domaću i međunarodnu dokumentaciju od značaja za utvrđivanje sudbine preostalih nestalih lica, te da će koristiti satelitske podatke, LIDAR i drugu naprednu tehnologiju u otkrivanju masovnih grobnica.

Istovremeno, strane će omogućiti i podstaći aktivno angažovanje porodica nestalih lica u procesu identifikovanja njihovih sudbina i adekvatno će poštovati prava porodica nestalih osoba.

U Deklaraciji se navodi da će biti osnovana Zajednička komisija kojoj predsedava Evropska unija, uz Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) kao posmatrača, “sa ciljem da se podrže napori za rešavanje sudbine preostalih nestalih osoba”.

Dodaje se da je predviđeno da strane prate i podržavaju napredak koji je ostvarila Radna grupa za nestala lica preko Zajedničke komisije.

“U tom kontekstu, strane će razmotriti i ažurirati Projektni zadatak i Opšti okvir Radne grupe”, navodi se u tekstu Deklaracije o nestalim osobama.

Dodaje se da će operativni detalji biti dogovoreni na sledećem sastanku u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, uz posredstvo Evropske unije.

U tekstu deklaracije navodi se da su se strane zajednički obavezale na navedene tacke “ističući važnost rešavanja sudbine preostalih nestalih osoba, kako bi se okončala patnja njihovih najmilijih i podstaklo trajno pomirenje i mir”.

Kako se dodaje, strane su obaveze preuzele “imajući u vidu da ova Deklaracija sledi shvatanje MKCK o nestalim licima, koje uključuje lica koja su prinudno nestala; podsećajući da će sve kategorije nestalih lica biti tretirane sa jednakim prioritetom; uvažavajući važan posao koji je obavila Radna grupa za nestala lica, kojoj predsedava MKCK; podsticanje saradnje sa drugim relevantnim akterima u oblasti nestalih lica, posebno Međunarodnom komisijom za nestala lica (ICMP); prepoznajući pitanje nestalih osoba kao humanitarno i konstatujući hitnu potrebu za dodatnim naporima da se ublaži ljudska patnja porodica”.

Vučić: Termin “prinudno nestali” naglašava okolnosti pod kojima je neko nestao

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u priloženoj potpisanoj izjavi uz Deklaraciju o nestalim licima koja je večeras usvojena u Briselu naveo da termin “prinudno nestali”, koji se inače koristi u deklaraciji, nije striktno pravni termin, već da naglašava okolnosti pod kojima je neko lice nestalo, bez obzira na različite pravne kvalifikacije prema međunarodnim i nacionalnim zakonima.

“Ovo pojašnjenje je dato kako bi se izbegli bilo kakvi nesporazumi ili tumačenje termina ‘prinudnog nestanaka’ kao ‘prisilnog nestanaka’ koji ima jasno pravno značenje definisano Međunarodnom konvencijom za zaštitu svih lica od prisilnog nestanka (2006)”, navodi se u izjavi koju je potpisao Vučić.

Dodao je da osoba može “prinudno nestati” kao posledica dela koje je počinio pojedinac, vojska, paravojna, politička ili druga grupa ili organizacija povezana sa sukobom.

Direktor kancelarije za KiM Petar Petković rekao je večeras u obraćanju medijima u Briselu da je uz Deklaraciju o nestalim osobama priloženo i pismo koje je potpisao Vučić i kojim je zaštićena država Srbija.

EU OČEKUJE “OPIPLJIV” NAPREDAK

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj saopštio je da Evropska unija očekuje da će obe strane postići opipljiv napredak u okončanju nerešenih slučajeva nestalih lica i ispunjavanju svojih obaveza prema porodicama.

U saopštenju se navodi da će Zajednički komitet za praćenje, kojim predsedava EU, koji nadgleda primenu Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije i njegovog Aneksa o primeni, redovno razmatrati postignuti napredak.

Kako se dodaje, Vučić i Kurti su potvrdili važnost rešavanja sudbine preostalih nestalih lica, kako bi se zatvorila patnja njihovih najmilijih i podstaklo trajno pomirenje i mir.

“Obe strane su prepoznale pitanje nestalih osoba kao humanitarno i istakle hitnu potrebu za dodatnim zajedničkim naporima na ublažavanju situacije pogođenih porodica i šire zajednice”, dodaje se u saopštenju.

Ističe se da su strane odale priznanje Radnoj grupi za nestala lica, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta, za važan posao koji je obavila.

Navodi se da su se Beograd i Priština takođe obavezali da će se o operativnim detaljima dogovoriti na sledećem sastanku o normalizaciji odnosa na nivou glavnih pregovarača, uz posredstvo EU.

“Od 6.065 slučajeva nestalih u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, 1.621 je ostao nerešen. Više od dvadeset godina kasnije, njihove porodice nastavljaju da žive u tuzi i ne znaju gde se nalaze njihovi najmiliji. Porodice imaju pravo da znaju sudbinu svojih rođaka kao i društvo u celini”, poručuje se u saopštenju visokog predstavnika EU.

U saopštenju se ističe da pitanje nestalih nije samo humanitarna obaveza, već ključni faktor za postizanje pomirenja i poverenja među ljudima.

Dodaje se da što pre treba okončati proces identifikacije mesta sahranjivanja.

“Sećanja blede, a pojedince, mesta i događaje je teže istražiti”, zaključuje se u saopštenju Žozepa Borelja.

Kurti i Eskobar: Potrebna puna implementacija Osnovnog sporazuma iz Brisela

Na današnjem sastanku premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija i specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, naglašena je potreba pune implementacije onoga što je dogovoreno u Briselu 27. februara i u Ohridu 18. marta.

“Naglašena je potreba pune implementacije, u dobroj nameri i bez uslova, onoga što je dogovoreno 27. februara Osnovnim sporazumom i 18. marta Planom implementacije”, navodi se u saopštenju kabineta premijera privremenih prištinskih institucija, prenosi “Reporteri”.

Njihov susret je prethodio sastanku visokog predstavnika EU Žozepa Borelja i specijalnog izaslanika SAD Gabrijela Eskobara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih institucija Aljbinom Kurtijem u Brieslu.

Kurti je naveo da je sastanak održan u prijateljskom tonu i da je bio produktivan.

“Bio je to prijateljski i produktivan sastanak, koji je premijer Kurti započeo zahvaljivanjem g. Eskobaru za podršku Sjedinjenih Američkih Država povodom glasanja u prvoj fazi zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope, nazivajući to zaslužnim dostignućem Republike Kosovo”, navodi se u saopštenju.