DIMITROVGRADSKA BIBLIOTEKA: Čuvar napisane reči i etnološkog i arheološkog blaga (video)
Narodna biblioteka “Detko Petrov” u DImitrovgradu traje skoro vek i još tri decenije. Trenutno raspolaže sa preko 46.000 knjiga na srpskom i bugarskom jeziku. Među njima i sopstvena izdanja Izdavačka delatnost biblioteke nije prekidana već 28 godina.
Do sada je i krajem prošle godine izašao je i 100. naslov. To su zbirke poezije, priče, hronike caribrodskih sela, monografije i udžbenici, zbirke dečjih radova.
“Ideja izdavanja ovih knjiga je da se stanovnicima Caribroda i okoline pruži prilika da se predstave kao pisci. To ima širok uticaj na društveni i kulturni život . Lokalni autori mogu da realizuju svoja dela u dobro osmišljenim i proizvedenim knjigama. Značajan doprinos izdavačkoj delatnosti daju zaposleni u biblioteci, koji se bave uređivačkim poslovima, a ponekad i spoljni stručnjaci, radi postizanja boljih rezultata. Neki od najplodnijih autora su Cvetko Ivanov,Elizabeta Georgieva, Ratko Stavrov, Alen Rangelov. i drugi.” – kaže v.d. direktora Narodne biblioteke Detko Petrov u Dimitrovgradu Ivana Taskov.
Književne večeri, izložbe, razne kulturne manifestacije, kao i radionice tokom letnjeg raspusta za decu školskog uzrasta. Programi su usmereni na promociju i očuvanje bugarskog jezika i kulture, upoznavanje lokalne zajednice sa tokovima savremene književnosti i ka izgradnji mosta između Bugarske i Srbije. Kažu da se najradije čitaju Hronike sela i serija Roden kraj
“To su knjige koje najčešće piše Cvetko Ivanov. On često istražuje teren obilazi sela, prikuplja materijal i onda piše o svim selima. Piše o samom selu, gde se nalazi, kakva je klima, stanovništvo, a zatim i genealogiju rodova iz tih sela. Te promocije su obično i najpraćenije i najviše publike dođe kada se predstavlja neko selo, pa je to prilika da se ljudi posle nekoliko godina sretnu i vide. To su uglavnom druženja kada se ljudi opuste kada dođu da čuju, naročito kao što sam već rekla, ako je reč o nekom selu monografiji nekog sela, to budu i vrlo emotivna druženja, ljudi se vide posle nekoliko godina sa svojim rođacima, često u vidu prezentacije idu slike koje je koristio za izradu knjige, pa oni vide svoje pretke, vide svoje poznanike, rođake i to bude vrlo dirljivo”, kaže Taskov.
Sem što je jedan od pokretača kulturnog života grada i čuva napisanu reč na oba jezika, biblioteka je i čuvar arheološkog i etnografskog nasleđa sa ovih prostora. Pri njoj radi Zavičajni muzej opštine Dimitrovgrad
“Sve što sam vam do sada pokazao je iz dva veća iskopavanja na teritoriji Dimitrovgrada/Caribroda, a to su Goinsko Kale i iskopavanja iz 2010/11. godine, koja su vršena na rimskom putu Via Militaris prilikom izgradnje autoputa Niš – Sofija. Neki predmeti koji se nalaze ovde u muzeju iu muzejskom depou su slučajno pronađeni”, kaže Dragan Markov, rukovodilac lokalnog Zavičajnog muzeja
Muzejska zbirka ima preko 2.500 predmeta čije je skupljanje počelo krajem 50-ih godina prošlog veka. Razmišlja se da se muzej izmesti u poseban objekat – autentičnu staru kuću koja bi se renovirala.
“Ja bih volela da biblioteka nekako zađe u domove ljudi da se što više približi ljudima naročito deci i da se deca od najranijih dana susreću sa knjigom sa čitanjem, jer su to temelji za buduća znanja. Tako da bih volela da biblioteka bude što više prisutna u njihovim životima, a mi to kroz različite aktivnosti i pokušavamo, ističe v.d. direktora Narodne biblioteke Detko Petrov u Dimitrovgradu Ivana Taskov.
