Dokić: Klimatske promene ozbiljne, zagrevanje u Srbiji brže od globalnog

Superćelijske oluje, temperature preko 40 stepeni, poplave, požari tokom leta i sve manje snega tokom zime – ovo su samo neke stvari koje pokazuju da nam se klima menja. Često možemo čuti da umesto četiri imamo dva godišnja doba, a ove promene najbolje osećamo svi na svojoj koži.

Uskoro nećemo znati kad je proleće, kad leto, kad jesen, a kad zima. Sve to utiče i na zdravlje, kaže jedan građanin.

To pokazuju i zvanični podaci.

Situacija na polju klimatskih promena u Srbiji je kompleksna i ozbiljna, a procene pokazuju da se naša zemlja zagreva više i brže od globalnog proseka i to za 1,8 stepeni Celzijusa, a leti za čak 2,6 stepeni, izjavila je danas državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić.

Ona je, govoreći na Dijalogu o klimatskim promenama koji je ovo ministarstvo organizovalo u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj, istakla da, ukoliko se ne preduzmu ambiciozne akcije na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou, do kraja veka se može očekivati povećanje temperature od čak 5,8 stepeni Celzijusa u našoj zemlji.

Navela je da uprkos izazovima, Ministarstvo zaštite životne sredine nastavlja da beleži značajne rezultate pa je usvojilo program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023. – 2030. godine.

Ovaj dokument, kako je naglasila, je prvi takve vrste u Srbiji i predstavlja ključni korak ka povećanju otpornosti najranjivijih sektora i njime je definisano 25 prioritetnih mera prilagođavanja, koje su neophodne da bi se umanjili budući gubici i unapredila spremnost društva na klimatske rizike.

Poseban akcenat stavljen je na sektor poljoprivrede, gde su štete u prethodnim godinama bile izrazito visoke.

Na polju ublažavanja klimatskih promena, Ministarstvo zaštite životne sredine je po uzoru na Evropsku uniju, uspostavilo sistem za izdavanje dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte operaterima energetskih i industrijskih postrojenja, koji je digitalizovan i operativan. Proces uvođenja dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte pratile su brojne aktivnosti na unapređenju tehničkih kapaciteta svih zainteresovanih strana, u vidu brojnih obuka za operatere i nadležne institucije, rekla je Dokić.

Dodaje da su aktivnosti usmerene ka ispunjenju ciljeva zelene agende za Zapadni Balkan, a da je ostvaren značajan napredak i na međunarodnom planu posebno u kontekstu ispunjenja obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Sporazumu iz Pariza. Potpisivanjem Sporazuma države su se obavezale da će povećanje prosečne globalne temperature do kraja veka zadržati znatno ispod 2 °C u odnosu na predindustrijski period, kao i da će stremiti tome da zagrevanje ne pređe 1,5 °C.