Srbija ubrzano stari – i dok se broj penzionera povećava, sve je manje onih koji brinu o njima. Umesto pažnje i poštovanja, starost ponekad donosi samoću, siromaštvo i zaborav. Ekonomsko nasilje poslednjih godina dominira. Brojne su zloupotrebe, posebno finansijski motivisane, pa su revizije starateljstva česte. Gde je nestala empatija?
Tokom bolesti i potpune samoće nema nikoga, a posle smrti pojave se brojni srodnici da pokažu interesovanje zbog nasledstva. To je sve češće problem sa kojima se danas suočavaju stara lica u Srbiji. Posebno u seoskim sredinama.
Retke su porodice gde više generacija živi zajedno. Stručnjaci kažu da nestaje topline i međusobne povezanosti i da je sve veći broj samačkih domaćinstava.
„ Posebno u seoskim sredinama su dominantne samačke porodice. Kada sami ljudi ne mogu više da se kreću i bolesni su, to postaje veliki problem. Dešava se da na terenu zateknemo loše stanje od zdravstvenog do toga da se za tu osobu mesecima niko nije pitao. A kada ta osoba premine, odjednom se pojavi na desetine bliskih srodnika, koji se onda javljaju kao potražioci nasleđa, kaže Sanja Janković, psiholog Centra za socijalni rad.
Ekonomsko nasilje poslednjih godina je u porastu, starije osobe, njihove penzije i imetak nađu se na udaru mlađih članova porodice.
„ Privremeno starateljstvo se radi u Centru za socijalni rad i na primer daje se srodnicima kada je ispravno motivisano. Čovek se razboli, onesposobljen je u određenom periodu da fizički bilo šta obavlja i onda se radi privremeno starateljstvo. Starateljstvo se ,pak, dobija tek posle procene veštačenja da se lice lišava poslovne poslovnosti,a onda na scenu stupa Centar za socijalni rad koji temeljno radi postupak određivanja staratelja tom licu, kaže Sanja Janković, psiholog Centra za socijalni rad.
Ako dođe do zanemarivanja pokreće se postupak revizije starateljske zaštite.
„ Svake godine obavezno se radi revizija starateljske zaštite, koliko je kvalitetno obavljaju i na šta je trošen novac. Nijednu veću finansijsku tranasakciju staratelj ne sme da uradi bez dobijene saglasnosti organa starateljstva“, kaže Sanja Janković,psiholog Centra za socijalni rad.
Prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji živi više od milion i četiri stotine hiljada osoba starijih od 65 godina – više od 22 odsto ukupnog stanovništva. Stručnjaci upozoravaju da taj procenat stalno raste.
