уторак, јул 16

EPILEPSIJA – NEVIDLJIVI INVALIDITET KOJI IMA SVAKI STOTI SRBIN

0
75

Foto: Ilustracija Pixabay


Epilepsija je hronično neurološko oboljenje koje se karakteriše spontanim ponavljanjem epileptičkih napada. Epileptički napad može da se javi kod bolesnika sa epilepsijom, kao i kod osoba koje nemaju epilepsiju, usled metaboličkih ili toksičnih faktora, apstinencijalnog alkoholnog sindroma, febrilnosti, infekcije, elektro-šoka, kao zbog dejstva mnogih drugih štetnih noksi.

1% SVETSKE POPULACIJE IMA EPILEPSIJU

Epilepsija je česta bolest od koje boluje oko 1% ukupne populacije. Učestalost izolovanog spontanog epileptičkog napada bilo kada u životu je 3%, a provociranih epileptičkih napada oko 5%. Incidencija je najveća u prvoj godini života i kod starijih od 60 godina. Zbog toga što ne daje vidljive simptome na telu ova bolest tretira se i kao nevidljivi invaliditet.

70 HILJADA U SRBIJI IMA EPILEPSIJU

Udruženje „Centar za obolele od epilepsije” je nevladino udruženje, osnovano sa ciljem da pruži pomoć prilikom lečenja, obrazovanja i zapošljavanja u skladu sa našim statutom. Okuplja sve ljude koji su oboleli od epilepsije. Prema njihovim podacima u Srbiji od epilepsije boluje oko 70.000 ljudi, što prema gruboj računici znači da svaka stota osoba ima ovu vrstu nevidljivog invaliditeta.

 

EPILEPSIJA NIJE SRAMOTA!

“ U našem društvu je teže nositi se sa činjenicom da imate epilepsiju nego živeti sa njom i lečiti je.

Pozivamo sve osobe koje imaju epilepsiju i njihove porodice da se aktiviraju, da prestanu da prećutkuju i kriju svoju dijagnozu.

Epilepsija nije sramota!“ – stoji na sajtu ovog udruženja koje pruža podršku porodicama obolelih kao i samim osobama obolelih od epilepsije u lečenju i prevazilaženju svakodnevnih prepreka.


BOLEST KOJA UGROŽAVA PACIJENTA ALI I NJEGOVU OKOLINU

Epilepsija je veoma ozbiljna bolest koja ugrožava prvenstveno obolelog od nje, a onda i njegovu porodicu i okolinu. Osobe koje imaju ovu vrstu nevidljivog invaliditeta kroz vreme imaju i psihičke i fizičke probleme. Osnovni tretman u lečenju ove bolesti jesu medikamenti. Gostujući na TV Zona Plus, dr Miša Radisavljević sa klinike za neurohirurgiju UKC Niš objašnjava da to nije jedini način za lečenje ove bolesti.

NOVINA U LEČENJU EPILEPSIJE


Doktor Radisavljević otkriva da pored tradicionalnog lečenja epilepsije, u svetskoj, ali i našoj medicini se uvode neke novine.
Od 1997. godine pojavila se nova ideja, a to je da se strujnim impulsima niskog napona i frekvencije stimuliše vagusni nerv. To je nerv koji izlazi iz moždanog stabla i ima dug put kroz telo i kontroliše rad brojnih organa. Primera radi, desni vagusni nerv deluje na rad srca, dok levi ima svoja vlakna koja ostvaruju delovanje na mozgu. Primećeno je da se delovanjem na pomenuti način na ovaj nerv mogu postići značajni rezultati u smislu prekida ili smanjenja broja epileptičnih napada, objašnjava dr Radisavljević.

OD APRILA I U NIŠU SE PRIMENJUJU NOVITETI U LEČENJU

Na klinici za neurohirurgiju u Nišu u aprilu prošle godine po prvi put je izvedena ugradnja vagusnih stimulatora kod pacijenata sa epilopsijom.

– Dakle, ovaj sistem u lečenju se koristi od 97. godine u svetu. Sa pauzama, popravkom i dogradnjom sistema. I bez obzira što je 2022. godine mi ovu novinu u lečenju uvodimo u naš grad, koji je zaista na nivou lečenja ove bolesti kako se to radi u Londonu, Parizu, Njujorku ili bilo gde drugde, izjavio je tada doktor Miša Radisavljević.

U toj prvoj ugradnji vagusnih stimulatora pacijentkinji koja ima epilepsiju niškim neurohirurzima pomagao je i profesor doktor Vladimir Baščarević.

– Uz pomoć profesora Bašćarevića koji ima iskustva u ovome i koji se ovim načinom lečenja bavi nekoliko godina u Beogradu, i naravno uz pomoć naših mladih kolega ugradili smo ovaj prvi vagusni aparat pacijentkinji koja ima medikamentoznu rezistentnu epilepsiju. Prvi rezultati su dobri i pacijentkinja je dobro, kaže profesor Radisavljević.

 

On je potvrdio da je pacijentkinja opuštena na kućno lečenje već sutradan.

 


IPAK, NE MOGU SVI DA SE OPERIŠU

Bez obzira na napredak medicine i novih metoda u lečenju epilepsije postoje osobe kod kojih ova intervencija ne može da urodi plodom.

 

Vrši se odabir pacijenata kod kojih se može očekivati da im ovaj aparat koji nije jeftin može pomoći. Drago mi je da Niš ima kompletnu logistiku koja može obezbediti podršku da se jedan pacijent koji pati od epilepsije može pripremiti na odgovarajući način da mu u jednom trenutku može biti ugrađen sistem i na taj način nastaviti lečenje, objašnjava Radisavljević.


On dodaje, da pacijenti koji bi figuriraju da uđu u izbor za ugradnju vagusnih stimulatora su obično stariji od četiri godine.

 

 

Ne bih da ulazim sada u neurološki segment, ali to su mahom osobe starije od četiri godine. Mi se za sada držimo starijih pacijenata. Praktično, nekog drugog ograničenja što se tiče kontraindikacija nema. Sve ono što se može kontrolisati lekovima treba tako i činiti. Ipak, treba izbegavati svaku invaziju na telo pacijenata. Samo pravi pacijenti u pravom trenutku doći će u šansu da budu tretirani na ovaj način, završava dr Radisavljević.

14. FEBRUAR NACIONALNI DAN OBOLELIH OD EPILEPSIJE I JOŠ NEKOLIKO BITNIH DATUMA


Nacionalni dan obolelih od epilepsije u Srbiji je 14. februar.

Pored nacionalnog, postoji i međunarodni odnosno “ljubičasti“ dan, on se obeležava 26. marta i tada se ljubičastom bojom iskazuje solidarnost sa svim osobama obolelim od epilepsije.

Trećeg oktobra se obeležava SUDEP dan širom sveta.

SUDEP je skraćenica od Sudden Unexpected Death in Epilepsy – iznenadna smrt usled epilepsije. SUDEP dan je dan sećanja na sve koji su izgubili živote usled epileptičnih napada. Prema do sada poznatim podacima, SUDEP pogađa jednu od 1.000 osoba i jedno od 4.500 dece.

Mesec novembar važi za ljubičasti mesec u godini kada se tokom celog meseca raznim akcijama i kampanjama širi svest i znanje o epilepsiji.




Leave a reply