Za razliku od propalih firmi, koje u javnom pozivu investitorima za kupovinu 502 društvena preduzeća u Srbiji vide neku šansu, u vodoprivrednom preduzeću „Erozija“ su nezadovoljni. Direktor „Erozije“ Slobodan Marković izjavio je za Zonu plus da veruje da se njegova firma greškom našla na tom spisku, jer je u aprilu ove godine Vlada Srbije usvojila zaključke kojima se vodoprivredna preduzeća izuzimaju iz procesa klasične privatizacije.

Ja mislim da su nas greškom ubacili na taj spisak, da nećemo ići u takvu privatizaciju. Svesni smo mi da društveno zakon više ne prepoznaje i ne treba da ostane društveno da se ne zna čije je, ali postoje modeli i da država bude sigurna i da radnici budu osigurani, kaže Marković.

Zaključci koje je Vlada Srbije ranije usvojila podrazumevali su transformaciju društvenog kapitala, ali tako da država postane većinski vlasnik vodoprivrednih preduzeća i zadrži nadležnost nad njihovim radom. Marković smatra da bi drugi model bio greška u svakom pogledu – on kaže da su propale sve privatizovane vodoprivredne firme, da u njima radnici nisu primili 10-20 plata I da je mehanizacija potpuno uništena. Marković naglašava da je „Erozija“ odigrala značajnu ulogu u prevenciji i saniranju štete tokom majskih poplava. To je, kako smatra, dokaz da je potrebno da ovo preduzeće i dalje postoji.

Lako je Nišu, da može uvek da pozove „Eroziju“. Mi smo uvek spremni, imamo po 50.000 džakova, mašina za punjenje peska, pesak na našem placu, pesak po šljunkarama i možemo brzo da reagujemo, kaže Marković.

On navodi da je “Erozija” među retkim firmama koje posluju pozitivno i račune plaća na vreme. Na kraju godine uvek im pretekne za nešto što danas zvuči kao davni san – trinaestu platu.