Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je danas da će Srbija u saradnji sa nemačkom razvojnom bankom realizovati projekat koji se odnosi na Vojnomedicinsku akademiju, a koji podrazumeva smanjenje potrošnje energije i iskorišćavanje obnovljivih izvora energije kroz očuvanje i zaštitu prirodne sredine. On je na konferenciji za medije koju je organizovalo Ministarstvo odbrane pod nazivom „Ozelenjavanje javnog sektora – Rehabilitacija VMA bolnice“ istakao da je procena vrednosti projekta planiranog za Vojnomedicinsku akademiju, 211 miliona evra i da će se realizovati u tri faze.
„Planirano je da prva faza otpočne u trećem kvartalu 2026. godine i obuhvata sanaciju, konstrukciju objekta, rekonstrukciju krova na nižem delu objekta, povećanje termičkog otpora, prolaz toplote, rekonstrukciju sistema za pripremu tople sanitarne vode, uz korišćenje svih otpadnih toplota, pomoću toplotnih pumpi i rekonstrukciju vodovodnih priključaka“, naveo je Gašić.
On je podsetio i na ulogu Vojnomedicinske akademije, koja predstavlja jedan od najznačajnijih objekata zdravstvenog sistema Ministarstva odbrane i Srbije, gde se zdravstvene usluge pružaju i građanima regiona.
„O tome svedoči i nedavno angažovanje lekara medicinskog osoblja Vojnomedicinske akademije na zbrinjavanju povređenih u požaru u Severnoj Makedoniji. Zgrada je zvanično useljena 1. januara 1981. godine i u trenutku otvaranja smatrana je jednom od najvećih i najmodernijih bolničkih ustanova u Evropi“, istakao je Gašić.
Dodao je i da je Vojnomedicinska akademija jedna je od najvećih vojnih bolnica tercijalnog nivoa zdravstvene zaštite u jugoistočnoj Evropi, u kojoj se pod jednim krovom za 10 minuta može oformiti konzilijum za svaku vrstu intervencije.
„U svom sastavu ima 26 klinika, 25 operacionih sala, 11 instituta, kao i Nacionalni centar za kontrolu trovanja, jedinu specijalizovanu ustanovu u zemlji za lečenje akutnih trovanja“, rekao je Gašić.
Ukazao je da iako je VMA prvenstveno namenjena za lečenje vojnih osiguranika, nakon potpisivanja ugovora sa Republičkim fondom za zdravstvo i osiguranje 2008. godine, integrisana je u Republički zdravstveni sistem. Istakao je da država radi na tome da do 30. juna sledeće godine Vojnomedicinska akademija dobije kompletno nove rashladne sisteme za sve 4 kule.
„Takođe očekujemo da u ovoj godini značajno promenimo svih 1200 kreveta sa najmodernijim krevetima koji postoje u ovom trenutku u svetu i da pacijenti osećaju zadovoljstvo dolaskom u VMA“, zaključio je Gašić.
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Maja Vukadinović istakla je, kada je reč o rehabilitaciji Vojnomedicinske akademije, da je to jedan od najznačajnijih projekata u oblasti energetske efikasnosti.
„Vrednost celokupne investicije je veća od 200 miliona evra, a ono što smo mi obezbedili za rehabilitaciju prve faze ove bolnice iznosi 55 miliona evra, od kojih su 5 miliona evra bespovratna sredstva koja su obezbeđena iz investicionog okvira za Zapadni Balkan i 50 miliona evra je zajam Nemačke razvojne banke koji je naš značajan i jedan od najvećih partnera u realizaciji projekata u energijskom sektoru“, rekla je Vukadonović.
Istakla je da ono što ovaj projekat izdvaja od drugih projekata, kada se govori o unapređenju energetske efikasnosti u javnim objektima, jeste činjenica da je VMA najveća bolnica u Srbiji i regionu.
„Prema nekim analizama koje su urađene, pokazalo se da ova bolnica troši tri puta više električne energije i gasa u odnosu na prosečnu potrošnju bolnice slične površine u Nemačkoj. Zbog toga će efekti ovog projekta biti, kako smanjenje energije koje će iznositi više od 35 odsto, tako i smanjenje emisije štetnih gasova za oko 37 odsto“, navela je ona.
Vukadinović je istakla važnost poboljšanja uslova, za pacijente i zdravstvene radnike koji budu koristili ovu bolnicu.
„Jedan od efekata rekonstrukcije ove bolnice biće i produžetak životnog veka objekta. Ako znamo da se u Srbiji troši dva puta više toplotne energije po metru kvadratnom kao i četiri puta više energije po jedinici proizvedenog bruto društvenog proizvoda, u odnosu na zemlje članice Evropske unije, onda je jasno zbog čega su u svim našim planovima i strategijama, ulaganje u energetsku efikasnost postavljeni kao prioritet“, istakla je ona.
Ambasadorka Nemačke Anke Konrad je istakla je važnost dimenzije projekta očuvanje arhitekture zgrade VMA, koja je, kako je rekla, zastićeno dobro Srbije.
„Ovaj projekat je podržan od strane nemačke banke i ono što je jedan od ciljeva projekta, jeste da se smanji potrošnja gasa, vode i struje za 35 osto, kao i misija ugljen dioksida za 37 odsto, što je važno za one koji žive u okolini VMA“, istakla je Konrad.
Ona je rekla da se tender sprovodi pod međunarodnim uslovima i nudi širok spektar ugovornih mogućnosti i dodala da se nabavka sprovodi po standardima nemačke razvojne banke i omogućava transparentnost projekta.
Dodala je će ovaj projekat omogućiti bližu saradnju između timova Evrope i Srbije na energetskom planu.
