Ministarka zdravlja Danica Grujičić istakla je da je posle masovnog ubistva u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” formiran tim iskusnih stručnjaka kako bi se pružila psihološka pomoć svima kojima je potrebna, a da će o tome da li je bila potrebna muzikoterapija, koja je priznati tretman lečenja, odlučivati spoljašnji stručni nadzor Klinike za psihijatriju UKCS.

Rekla je da se Ministarstvo zdravlja obratilo Institutu za mentalno zdravlje i Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije.

“Oni su odgovorili tako što su istog dana posle podne otvorili telefonske linije za podršku i deci i roditeljima i nastavnicima, a kada je u pitanju raspored ko je išao, o tome su odlučivali direktorka Milica Pejić, koja je prvih dana bila lično tamo, kao i profesor Milan Latas”, navela je Grujičićeva odgovarajući na pitanja koga su poslali u školu OŠ “Vladislav Ribnikar”.

Naglasila je da su angažovani dokazani profesionalci i da se to može videti po njihovim biografijama.

“Kada je u pitanju muzikoterapija, da li je ona zaista u ovom trenutku potrebna ili ne, o tome će odlučiti spoljašnji stručni nadzor Klinike za psihijatriju gde radi doktorka koja je bila sporna. Muzikoterapija je priznati tretman lečenja i u zdravstvenom fondu se vodi pod šifrom 96104-00. I registrovana je ne samo kod nas već i u svetu”, rekla je Grujičićeva.

Navela i da u prostorijama škole “Vladislav Ribnikar” nije bilo pevanja već da je dr Ranka Radulović procenila da će deci pomoći da čuju spornu narodnu pesmu budući da ju je ubijeni dečak pevao s njima na ekskurziji.

“Tog dana, 5. maja, doktorka je primetila jednu grupu dece koja su prvi put ušla u školu posle 3. maja. Došli su po svoje stvari i nije videla roditelje s njima. Oni su se držali za ruke. Bili su potreseni, neki su plakali i ona je prosto predložila da s decom i nastavnicima obavi jednu grupnu seansu”, rekla je ministarka.

Dodala je da su deca želela da ispričaju svoje viđenje događaja da rekonstruišu iz svog ugla kako je to izgledalo.

“Bilo je dece koja su imala krivicu preživelih. Grupa im je pružila podršku i oni su shvatili da ne treba da se osećaju krivim zato što su živi. I u jednom trenutku jedna devojčica je pomenula tu narodnu pesmu koju je dečak koji je ubijen zajedno s njima pevao. Koleginica je u tom trenutku procenila da bi bilo dobro da svi čuju tu pesmu. Dakle nije to bilo pevanje. Jednostavno je puštena muzika preko telefona i posle određenog perioda deca su se razišla”, navela je Grujičićeva.

Istakla je da su svi ljudi različiti i da reaguju drugačije i da je iz tih razloga najbolje da se razgovori s nastavnicima i decom odvijaju u zdravstvenim ustanovama.

Grujičićeva je navela i da je ministarstvo zajedno sa Unicefom i Društvom psihologa izdalo šest preporuka za ponašanje i pomoć u kriznim situacijama nakon masovnih ubistava.

“I ono što je najvažnije, i preporuke za izveštavanje o masovnim pucnjavama. Ja još jednom molim sve medije da prekinu da pišu o ljudima, osobama koje su izvršile ove strašne zločine. Oni moraju da budu zaboravljeni, oni ne smeju da se pretvore u heroje”, zaključila je Grujičićeva.