Bol porodica nestalih ne sme da bude talac nerešenih i neskladnih političkih odnosa, a iskrenije i bolje angažovanje političkih činioca Beograda i Prištine otvorilo bi arhivske dokumenti koji bi uticali na rešavanje sudbina 1643 neidentifikovana nestala lica na Kosovu i Metohiji.
Ovo je poruka sa okruglog stola srpskih i albanskih porodica kosmetskih stradalnika koji je, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, održan u Nišu.
Porodice kidnapovanih i nestalih okupljene oko Udruženja porodica kosmetskih stradalnika zajedno sa porodicama nestalih Albanaca već 20 godina traže odgovore od nadležnih.
Okrugli sto je prilika da se pitamo zašto je ekshumacija i identifikacija nestalih iz godine u godinu sve manje i zbog čega još nisu uspostavljeni mehanizmi za brže rasvetljavanje sudbina svih nestalih na Kosovu i Metohiji kojih je, na današnji dan, 1643, kaže predsednica Udruženja porodica nestalih, Nataša Šćepanović.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta od 1991.g , kada su izbili prvi sukobi u bivšoj Jugosalviji, još uvek se traga za više od 10.000 ljudi. Nakon sukoba na Kosovu i Metohiji ne zna se ni subina oko 4.000 posmrtnih ostataka.
Više od dve hiljade identifikacija 1999. i 2000. godine obavljeno je na osnovu odeće i ličnih predmeta, bez DNK analize. Ispostavilo se da to nije pouzdana metoda. Potrebno je da vlasti u regionu omoguće pristup informacijama iz svojih vojnih i civilnih arhiva kako bi se proces pronalaženja nestalih ubrzao, kaže predsednik Komisije za nestala lica, Veljko Odalović.
Dvodnenvni okrugli sto u Nišu održava se u okviru projekta „Podrška potrazi za nestalim licima u Srbiji“ uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije, a organizuju Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji i Međunarodna komisija za nestala lica, u saradnji sa srpskim i albanskim udruženjima porodica osoba nestalih u kosovskom sukobu.
