Kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje životne sredine i racionalizovala eksploatacija prirodnih
resursa, poslednjih decenija nasuprot modelu linearne ekonomije razvija se model cirkularne ili
kružne ekonomije.
Sa idejom da sagleda uslove, potrebe i moguće prepreke u razvoju i primeni ovih novih modela
poslovanja i ohrabri lokalne zajednice, javno-komunalna preduzeća, preduzetnike i
preduzetnice, mala i srednja preduzeća, udruženja i druge zainteresovane aktere da započnu
transformaciju ka cirkularnoj ekonomiji, udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog
Sada, u sklopu projekta Zeleni inkubator, uradilo je istraživanje u 40 opština i gradova u
Republici Srbiji.
Niš je jedna od lokalnih samouprava koja je bila uključena u analizu, a rezultati i preporuke za
socioekonomski razvoj zajednice, zasnovan na principima cirkularne ekonomije objedinjeni
su u publikaciji “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Nišu”.

Grad Niš jedna je od retkih lokalnih samouprava koja je svoj Plan razvoja za narednih šest godina u potpunosti uskladila sa ciljevima održivog razvoja.
Područje koje obuhvata teritorija grada nalazi se na ušću reke Nišave u Južnu Moravu, između
Svrljiških planina, Suve planine i Jastrepca i, osim Niša i Niške Banje, uključuje još 68 sela. Administrativni centar Nišavskog upravnog okruga pripada I grupi lokalnih samouprava po stepenu razvijenosti – onih koje su iznad republičkog proseka.
U pet gradskih opština ukupno su registrovana 3.643 privredna društva i 10.171 preduzetnik/ca,
kao i 7.113 poljoprivrednih gazdinstava.
Planom razvoja definisana su četiri ključna razvojna pravca grada – ekonomski razvoj, teritorijalni ravoj i zaštita životne sredine, društveni razvoj i upravljanje.

Zaključci istraživanja ukazuju, kao i u drugim gradovima i opštinama u Srbiji, da je i u Nišu
neophodno unaprediti i razviti sistem redovnog praćenja nastanka i tokova otpada što bi
omogućilo profilisanje poslovnih modela cirkularne ekonomije, oslonjenih na upotrebu otpada
kako bi se kreirale i poslovne šanse.
Takođe, neophodno je i u budućim dokumentima lokalnih javnih politika, koji će se donostiti u
skladu sa usvojenim Planom razvoja, predvideti mere i aktivnosti kojima bi se stvorili uslovi za razvoj cirkularne ekonomije.

Istraživanje u okviru projekta “Zeleni inkubator” sprovedeno je u saradnji sa lokalnim akterima i
stručnjacima u oblastima cirkularne ekonomije i upravljanja otpadom. Svaka studija koja je
izrađena sadrži kraći edukativni deo, sa osnovnim informacija o cirkularnoj ekonomiji, zatim
analizu strateškog i regulatornog okvira za sprovođenje cirkularne ekonomije od Evropske unije do lokalnog nivoa, i na kraju deo specifičan za konkretnu opštinu ili grad, u kome je dat prikaz socioekonomskog i pravno-institucionalnog konteksta, analiza sistema upravljanja industrijskim i komercijalnim otpadom i analiza sistema upravljanja komunalnim otpadom.
Publikacija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Nišu” dostupna je na
zvaničnom sajtu Koalicije 27 i na sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” i u njoj
lokalna preduzeća, preduzetnici i preduzetnice i ostali zainteresovani mogu pročitati šta je
potrebno uraditi ukoliko planiraju da model cirkularne ekonomije implementiraju u svoje
poslovanje.
Završna studija koja sublimira rezultate do kojih su istraživački timovi došli tokom skoro trogodišnjeg rada na analizi ukupno 40 gradova i opština, a pre svega mogućnosti i izazova sa kojima se jedinice lokalne samouprave i zainteresovani akteri konkretne zajednice suočavaju kada model cirkularne ekonomije pokušavaju da primene u praksi može se takođe preuzeti na sajtu Koalicije 27 i sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”.

Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije.

(NASLOVNA FOTOGRAFIJA: https://pixabay.com/photos)