Koliko hrane zaista bacamo – i kako to možemo da promenimo? Od praktičnih trikova za čuvanje namirnica, preko recepata „od ostatka do obroka”, do mini izazova u kuhinji, sve su to teme koje su obrađene na radionici „Korak ka manje otpada” održanoj u Nišu u okviru obeležavanja Evropske nedelje zelene diplomatije 2025.
Učesnici su tako imali priliku da nauče kako svaka namirnica može da dobije svoju šansu, umesto da završi u kanti.
KORAK KA MANJEM OTPADU
Bacanje hrane je ozbiljan problem. U Srbiji godišnje završava u kanti čak 780.000 tona hrane, a prosečan građanin baci više od 100 kilograma jestivih namirnica. Ovo su podaci novosadskog Naučnog instituta za prehrambene tehnologije. predstavljeni na radionici “Korak ka manje otpada” održanoj u Nišu .
“Time prednjačimo i spram SAD i Kine, a, na primer, mnogo više nego spram Slovenije koja baca oko 30 i nešto kg po stanovniku. U Srbiji se najčešće baca hleb, na svetskom nivou voće i povrće.” – kaže naučna savetnica Naučnog instituta za prehrambene tehnologije NS Tamara Dapčević Hadnađev.
Zabrinjavajuće je i da se većina hrane ne baca zato što je pokvarena , već zato što loše planiramo. Pravilno čuvanje, čitanje deklaracija i priprema obroka od ostataka – pravi su koraci ka održivosti, kaže naučna savetnica za prehrambene tehnologije.
“Čini mi se da su naše mame i bake bile u nekom, ajde tako kažem, raspoloženju da se uvek napravi tri puta više, i da gost nije, u stvari, ni ugošćen ako nije ostalo bar toliko koliko je pojeo. Mi sada ipak idemo ka tome da se to malo smanjuje, restoranima se smanjuju porcije. Možda ne kod vas na jugu, ali kod nas na severu polako se smanjuju porcije u restoranima. Neka mesta je to bilo zaista jako strašno i uvek je sve ostajalo. Naravno, postoje i rešenja – uvek tražite da se hrana zapakuje i odnesete kući, pojedete za večeru, nemojte ostavljati da se hrana baci.”
Male navike mogu da naprave veliku razliku – od planiranja kupovine, preko pametnog čuvanja namirnica, do kreativnog pripremanja obroka.
“Ono što mi ovde trudimo je da naučimo ljude da razmišljaju, da prave spiskove za kupovinu, da prvo pregledaju svoj frižider, pa onda naprave spisak, a ne da idu bez razmišljanja šta već imaju. Da pravilno stave hranu u frižider, šta ide u hladniju zonu, šta ide u zonu frižidera koja je promenljive temperature, gde može nešto što je manje kvarljivo. I danas ćemo im davati malo ideja kako od ostataka od ručka da naprave zanimljiv večernji obrok ili sutrašnji ručak.”
U planu su još četiri radionice za odgovornu potrošnju i smanjenje otpada od hrane u drugim gradovima a koje se organizuju u okviru Evropske nedelje zelene diplomatije 2025.
