Kako do čistijeg vazduha u Nišu? (VIDEO)

Kako do čistijeg vazduha u Nišu? (VIDEO)

Vazduh u Nišu nije zagađeniji u odnosu na prethodne godine, kaže direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu Miodrag Stojanović. Institut po zakonskoj regulativi meri kvalitet vazduha od 2011. godine, a grad Niš desetak godina unazad sprovodi monitoring na svojoj teritoriji. Trenutno postoje tri merne stanice Agencije za zaštitu životne sredine – na Kameničkom visu, na Institutu za javno zdravlje i u okviru škole Sveti Sava.

Ni čistiji ni prljaviji, niški vazduh je isti u odnosu na prethodne godine, kažu stručnjaci. Aerozagađenje i kvalitet vazduha se ne procenjuju na osnovu trenutnih vrednosti, već se u obzir uzimaju prosečne , na godišnjem nivou, kaže u Institutu za javno zdravlje u Nišu . Prema tim podacima srednje vrednosti pm 10 čestica na godišnjem nivou od 2011. do 2018. godine kretale su se od 46,9 do 55,6. U praksi to znači…

Vazduh nije zagađeniji u odnosu na prošle godine. Da li treba da bude bolji? Da, naravno da da i sve ovo što mi radio, mi dajemo brojne predloge i mere u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, kaže direktor Instituta Miodrag Stojanović.

U Nišu trenutno postoje tri merne stanice Agencije za zaštitu životne sredine – na Kameničkom visu, na IZJZ i u okviru škole Sveti Sava. Uprava i Agencija za zaštitu životne sredine i nadležnom ministarstvo kupili su analizator pm 10 i pm 2,5 čestica.

On je postavljen na stanici u školi Sveti Sava tako da mi od desembra imamo merenja pm čestica i na toj lokaciji. Do pre mesec dana isključivo smo imali merenja na IZJZ, kaže sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine Ivana Krstić.

U narednih mesec dana i Fakultet zaštite na radu radiće kontrolni monitoring na dve merne stanice. Jedna je na terasi Narodnog pozorišta, a druga kod Ureda.

Posledica takvog kvaliteta vazduha je upravo registrovana koncentracija pm2,5 čestica koje se ne zadržavaju u gornjim respiratornim putevima već direktno dospevaju u donje, pa su samim tim opasnije kada je u pitanju zdravlje ljudi. Ono što se može reći je da smo u trećoj kategoriji zato što su koncentracije bile visoke i nisu prelazile samo granične vrednosti već je došlo do prelaza i tzv. tolerantnih vrednosti, kaže profesorka Fakulteta zaštite na radu Amelija Đorđević.

Kada su u pitanju čestice pm 10 profesorka Đorđević dodaje da je potrebno odrediti i katastar zagađivača kako bi se preduzele adekvatne mere.
Sa druge strane, Institut za javno zdravlje upoređivao je vrednosti suspendovanih čestica u sezoni loženja i van nje.

Mi smo statistički dokazali da su vrednosti pm čestica znatno više u sezoni loženja i to nam dosta govori o tome u kom pravcu treba usmeriti mere za poboljšanje kvaliteta vazduha, kaže direktor Miodrag Stojanović.

U Sekretarijatu za zaštitu životne sredine napominju da Agencija u 27 gradova u Srbiji ima merne stanice. Od toga 11 gradova na 14 lokacija prati čestice pm 10 i pm2,5. Napominju da ne znači da drugi gradovi nemaju zagađenje, već ne prate monitoring ambijentalnog vazduha.

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com