Osnovne greške kod izveštavanja o ranjivim grupama stanovništva su patetika i nipodaštavanje – dve suprotne stvari koje imaju isti koren zasnovan na predrasudama. Seminar koji je održan u Nišu bio je prilika da predstavnici udruženja osoba sa invaliditetom novinarima, ali i gradskim službama koje se bave njihovom problematikom, kažu šta to stvara pogrešnu sliku o njima. Osobe sa invaliditetom smatraju da se patetika koja provejava u izveštavanju o njima sukobljava sa njihovom težnjom da budu ravnopravni u društvu.
Patetični naslovi, patetična muzika u pozadini, to je nešto što o nama govori u negativnom svojstvu, u žalosnom smislu. To dovo do toga da je, recimo, mom kolegi koji je državni službenik, paraplegičar, prišla gospođa da mu udeli novac dok je čekao devojku na ulazu u podzemni prolaz, priča Jasmina Barać iz Udruženja studenata sa hendikepom.
Koren patetici je verovatno u povećanom stepenu saosećajnosti, smatra urednica u nedeljniku „Novi magazin“ Jelka Jovanović.
Deset posto populacije ima smetnje u razvoju ili neki oblik invaliditeta. Znači, to nije nešto što je izuzetak i na to se treba navići! Sem toga, to što neko ima jednu vrstu oštećenja ne znači da ima oštećenja za bilo šta drugo u životu, kaže Jelka Jovanović.
A niški većnik, resorno zadužen za socijalna pitanja kaže da su mediji ukazali na mnoge probleme, ali služe i kao lakmus papir za rad nadležnih jer odmah reaguju kada se u nečemu pogreši.
Često izveštaji medija nama u vlasti služe kao kontrolor da li smo neke stvari dobro uradili ili ne. Ja na sve te izveštaje gledam kao na dobru nameru da se nešto popravi, kaže većnik Branislav Ranđelović.
Greške u komunikaciji pa i izveštavanju o ranjivim grupama ne mogu se uvek izbeći. Pri tom može pomoći komunikacija sa aktivistima civilnog sektora, koji se bave tom problematikom i naravno – poštovanje etičkog kodeksa.
