Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor rekao je danas da je bez obzira na nedavni pad cene energenata na svetskom tržištu, nemoguće predvideti kretanje cena u budućnosti, posebno kada je reč o prirodnom gasu, jer je visoka cena bila veštačka zbog početka rata u Ukrajini.

“Ovo što se desilo je prirodna posledica rata u Ukrajini, imali smo veštačku visoku cenu prirodnog gasa od početka rata, i to je bila jedna apolitička igra režima u Kremlju, u nadi da će Evropa posustati pod tim teretom i da će izazvati podele među državama članicama EU i generalno zapadnih saveznika”, rekao je Kapor za Tanjug.

To se, dodaje, nije desilo, već je Zapad ostao jedinstven u svojoj politici osude agresije, te su shodno tome prilagodili i energetsku politiku, koja je, kako je rekao, decenijama zavisila od uvoza relativno jeftinog prirodnog gasa iz Rusije.

“To je sada nepovratno otišlo u prošlost. Trenutno 7,5 odsto ruskog gasa stiže u Evropu, a u odnosu na 45 odsto početkom 2022. godine to je nepovratno opadajući trend . Sada imamo situaciju da se Rusija okreće ka Kini i kineskom tržištu, ali to je druga tema”, ocenio je Kapor.

On je istakao da se Evropa okreće bržoj tranziciji ka zelenoj energiji i da je to potpomognuto i uvozom tečnog naftnog gasa (LNG)  iz drugih država uključujući pre svega iz Sjedinjenih Američkih Država.

“Međutim imamo i druge države koje nude te usluge – Bliski Istok, Ekvador, Trinidad i Tobago i druge, tako da to jeste jedan nepovratan trend. Industrijska potrošnja, potrošnja prirodnog gasa je opala za 20 odsto u EU, ne zato što oni sad manje proizvode nego zato što su podigli energetsku efikasnost. Vanredne okolnosti u Ukrajini su doprinele bržoj trazciji ka nekim modernijim tehnologijama i ja se nadam da će Srbija ući u taj vagon promena”, rekao je Kapor.

Prema njegovim rečima, blaga zima je jedan od veoma bitnih faktora kada su u pitanju zalihe a i cena.

Kaže da koliko je on upućen, popunjenost skladišta prirodnog gasa u EU je 64 odsto, što je, kako je rekao, daleko iznad prošlogodišnjeg proseka.

To, dodao je, po prognozama analitičara govori o tome da u sledećoj sezoni Evropa ne bi trebalo da brine što se tiče snabdevenosti prirodnim gasom bez obzira na vremenske prilike.

Osim blage zime, Kapor dodatno navodi i povećanu energetsku efikasnost, odnosno, kako je rekao, rekordne investicije u obnovljive izvore energije (OIE), proizvodnju u vetroelektranama koje, navodi, prevazilaze i proizvodnju uglja u pojedinim državama EU.

“Naravno imamo zavisno od države do države i revitalizaciju nuklearnih postrojenja, konkretno u Francuskoj. Mi bi trebalo da pratimo te trendove kao što je jednom jedan čovek rekao – bilo kakva tranzicija ka prljavim energijama nas vodi u zavisnost od Kine i Rusije, a ka zelenoj energiji nas vodi približavanju EU”, rekao je Kapor.

A RECESIJA?

Što se tiče moguće recesije Kapor kaže da je i sadašnja niža cena i dalje velika, ali da je to još jedan od razloga zbog čega EU smanjuje zavisnost od prirodnog gasa.

“Po poslednjim merilima neće biti recesije u EU što ne znači da postoji optimalan privredni rast. Sa jevitnijim energentima bi naravno bio i veći privredni rast. Međutim, po svemu sudeći, recesije neće biti osim možda blage u Velikoj Britaniji, ali su prognoze da će i ona da krene ka privrednom rastu”, ocenio je Kapor.