Knjiga o stvaranju bolničkog centra koji je postao pionir u kardiovaskularnoj medicini, sveobuhvatna biografija i lična ispovest jednog od najistaknutijih srpskih lekara i naučnika dr Milovana Bojića, pod nazivom “Nije bilo uzaludno” predstavljena je u Svetosavskom domu u Nišu. Autor kaže da ovo nije samo biografska priča, već i istorija institucije koja je postala jedan od simbola napretka srpske medicine.
U knjizi “Nije bilo uzaludno” profesor Bojić podelio ne samo priču o svom profesionalnom putu, već i istoriju osnivanja i razvoja Instituta “Dedinje”, koji je postao ključna institucija u srpskoj i evropskoj medicini.
Kada bi se pogledao životni moj put i nekih 50 godina trajanja Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, onda se to preklapa. Znači, nekada vas situacija dovede u poziciju da utičete na događaje ili da ih kreirate. Tako da, ova knjiga u dve trećine svog trajanja je zapravo i priča o Institutu „Dedinje“. Šalim se sa mojim doktorima: lakše je biti direktor Dedinja onome ko je gradio institut nego onome ko je izgrađen tu. Ja sam na Institutu „Dedinje“ uveo da mladi lekari polažu ispit „Dedinjske škole“ to znači da ih učimo svemu, od primenjene psihologije, kako da se odupru okolnostima, ljubomori, zavisti, kako da razumeju, i kako da sačuvaju svoje vrednosti da bi ostali dobri doktori da ne bi postali frustrirani i da ih šefovi ne pretvaraju u puke upisivače istorija bolesti. Imamo i jedan predmet koji se zove „istorijat Dedinja“. Mladim lekarima je važno da znaju kako je ta kuća nastala, da nije samo nastala kao neka bajka iz praznog prostora, već kao rezultat krvavog rada i truda kaže prof dr Bojić.
Uprkos otporima i skepticizmu, stvoren je centar koji je postavio temelje za pionirske intervencije, uključujući prve transplantacije srca u bivšoj Jugoslaviji.
„Nije bilo uzaludno, možda drugi podnaslov može biti- bilo je neophodno. Bilo je neophodno da se u srpskoj medicini devedesetih pojavi jedan Milovan Bojić, jer je ta učmalost koja je postojala—intelektualna bez medicinske radoznalosti—morala da se pobedi. U vreme najtežih sankcija, on je imao hrabrosti da razmatra mogućnost transplantacije srca i jetre. kaže prof dr Zoran Perišić, direktor UKC Niš
