Koliki će biti novi minimalac? Počinju pregovori sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije

Pregovori oko nove minimalne cene rada za sledeću godinu počinju sutra, a Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) očekuje da se dogovori veće povećanje minimalca nego što je bilo prethodnih godina.

Minimalna cena rada, koja sada iznosi oko 47 000 dinara. Sindikati traže da naredne godine bude bar 62.000 dinara, iz Vlade se čuje cifra manja za deset hiljada, a više od trećine poslodavaca se protivi bilo kakvom povećanju!

Unija poslodavaca je za to da, ako se poveća minimalac, doprinosi i porezi na zarade moraju da idu dole. Predsednik Vučić je pre nekoliko dana rekao da će zamoliti Vladu da minimalac bude značajno povećan iznd 50.000 dinara.

Minimalna cena rada 2025. godinu trebalo bi da se utvrdi do 15. septembra, a ukoliko se o njenom iznosu ne dogovore socijalni partneri, konačnu odluku doneće Vlada Srbije.

Mihajlović: Tražićemo da minimalac bude 60 odsto potrošačke korpe, oko 62.000 dinara

Sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović kaže da će izaći sa predlogom da minimalna cena rada bude 60 odsto potrošačke korpe što sada iznosi oko 62.000 dinara.

„Ne želimo više da se vezujemo za minimalnu potrošačku korpu, jer taj termin izgleda postoji samo kod nas. Postoji potrošačka korpa i ona je sada oko 103.000 dinara i mi ćemo izaći sa predlogom prema vlastima i poslodavcima da minimalna zarada bude 60 odsto potrošačke korpe, odnosno oko 62.000 dinara“, rekao je on.

Istakao je da se u sindikatu raduju podacima prema kojima je broj radnika koji primaju minimalnu zaradu smanjen na oko 99.000, jer kako je rekao, podatak da postoji manji broj ljudi kojima bi trebalo isplatiti minimalnu zaradu, je znak sindikatu da povećanje minimalca treba da bude veće.

Osvrćući se na najave iz države da bi minimalac sledeće godine mogao iznositi 51.000 do 52.000 dinara, Mihajlović je ocenio da bi to bilo dosta skromno povećanje koje ne bi bilo u skladu sa očekivanjima Saveza sindikata Srbije.

Naveo je da godinama unazad poslodavci i sindikati ne uspevaju da se dogovore o visini minimalne zarade, zbog čega konačnu odluku o njenom iznosu donosi država, a prema njegovim rečima, razlog neslaganja je taj što se poslodavci uvek zalažu da povećanje bude manje a sindikat je za veću povišicu.

“ Mislim da će poslodavci i ovog puta izaći sa tim da se oslobode poreza i doprinosa, a mi smo apsolutno protiv toga da se doprinosi više smanjuju. Protiv smo, jer na taj način zbog oko 100.000 ljudi, umanjujemo doprinose za blizu 2,5 miliona radnika. Zbog toga svi zaposleni ali i penzioneri gube, jer se gubi kvalitet socijalnih davanja i zdravstvenih usluga, svega onoga za šta kroz doprinose odvajamo od plate da bi ti sistemi funkcionisali“, rekao je on.

Naglasio je da je Savez samostalnih sindikata Srbije protiv toga da se doprinosi još smanjuju, a što se tiče poreza, rekao je da o tome može da se razgovara.

Unija poslodavaca: Minimalac bi trebalo da se poveća, a porezi na zarade da se smanje

Članica pregovaračkog tima iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) Ljiljana Pavlović kaže da je stav poslodavaca da je minimalac neophodno povećati, ali da bi u tom slučaju valjalo smanjiti poreze i doprinose na zarade.

Ona je izjavila da je Unija poslodavaca i ove godine prethodno obavila anketu među svojim članstvom, kako bi se saznao stav samih poslodavaca, a anketa je pokazala da 87 odsto poslodavaca smatra da bi bilo neophodno smanjiti poreze i doprinose na zarade kako bi privreda mogla da isplati povećanu minimalnu cenu rada.

„Prema onome što su poslodavci izjavili 35 odsto njih je protiv rasta minimalne cene rada. To nije iznenađujući podatak, jer je i u svim ranijim istraživanjima većina poslodavaca izrazila stav da minimalna cena rada treba da raste“, rekla je ona.

Dodala je da je taj stav uvek uslovljen određenim očekivanjima od države koja se odnose na to da bi država trebalo da učini ustupak poslodavcima u smislu smanjenja poreza i doprinosa na zarade.

„To je ono što poslodavci u ovom trenutku očekuju od države. Većina jeste za rast minimalne cene rada, ali taj rast je svakako uslovljen očekivanjima da se umanji nivo poreza i doprinosa“, precizirala je ona.

Navela je da još ne znaju kakav je stav države o ovom očekivanju poslodavaca i da bi sutra na prvom sastanku pregovaračkog tima trebalo da dobiju preciznije informacije i o tome.

„Ono sa čime ćemo mi izaći kada je u pitanju rast minimalne cene rada, su parametri koji se ne odnose samo na potrošačku korpu, koja je u fokusu kod sindikalnih organizacija, a za privredu su mnogo važniji neki drugi parametri, poput rasta bruto domaćeg proizvoda i rasta inflacije“, istakla je Pavlović.

Unija poslodavaca ne želi da još izlazi sa konkretnom cifrom o tome koliko bi minimalac trebalo da iznosi, iako je ima, ali će, kako kažu, na osnovu informacija koje će sutra čuti od ostalih partnera, dakle države i sindikata, izaći sa konkretnim podatkom.

Inače, u anketi UPS od poslodavaca koji smatraju da ima uslova za povećanje minimalca, najveći deo,19,8 odsto, smatra da je optimalno povećanje između 9,0 i 12 odsto.

Za povećanje do 5,0 odsto izjasnilo se 4,5 odsto, od 6,0 do 8,0 odsto se izjasnilo 12,4 odsto anketiranih, od 13 do 15 odsto prihvatilo bi 12,7 odsto anketiranih, a rast minimalca iznad 15 odsto podržava 17,8 odsto poslodavaca kojima je prihvatljivo povećanje minimalca.

Pavlović je istakla da bi kod povećanja minimalca koje je neophodno valjalo voditi računa o zaposlenima sa malim primanjima ali i o poslodavcima koji su u situaciji da isplaćaju minimalnu cenu rada.

“ Ovo zato jer ako je suditi prema razgovorima koje smo imali sa njima i prema istraživanju koje smo uradili, prva mera koju bi doneli u slučaju rasta minimalne cene rada koji ne mogu da pokriju, jeste smanjenje broja zaposlenih. To bi svakako valjalo izbeći i ne bi trebalo dozvoliti da zbog povećanja minimalne cene rada neko ostane bez posla“, naglasila je sagovornica Tanjuga.

U Uniji poslodavaca Srbije navode da najveći broj zaposlenih koji prima minimalac radi u uslužnim delatnostima, zatim građevinskoj industriji kao i u preradivačkoj industriji.

U ovogodišnjoj anketi UPS učestvovalo je 356 preduzeća, koja zapošljavaju više od 44.000 ljudi.