Porast broja ruskih državljana i ruskih firmi u Srbiji, povećanje cena iznamljivanja nekretnina, rast potrošačkih cena neke su od pojava sa kojima se Srbija suočava godinu dana od početka rata u Ukrajini.

Prema rečima ekonomista, rat globalno utiče na inflaciju, onda i na povećanje cene energenata i hrane. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statitistiku u 2022. mlečni proizvodi, hleb, ulje i meso su poskupeli u proseku od 20 do 40 odsto, a energenti i do 50%. Srpske kompanije se suočavaju sa blokadama izvoza i transporta zbog čega se okreću drugim tržištima i menjaju strukturu proizvodnje, kažu u niškoj Regionalnoj privrednoj komori.

Vlada Srbije je produžila Odluku o privremenoj zabrani izvoza evrodizela do 31. marta kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje domaćeg tržišta. Ovo je samo jedan od poteza države da bi se sačuvala stabilnost tržišta u kriznim vremenima izazvanim ratom u Ukrajini. Godinu dana od početka sukoba, ekonomisti i privrednici ocenjuju da  se dosta toga promenilo u poslovanju firmi i da je inflacija glavna pretnja Srbiji. Građani to vide u porastu cena i gubitku kupovne moći.

Prema proceni privrednika, Srbija dobro izdržava ali stabilnost cena se očekuje u drugoj polovini 2024. godine.

“Prošlo je godinu dana otkad je rata u Ukrajini i očigledno je da neće tako skoro biti završen i samim tim se uspostavljaj novi lanci snabdevanja i da na početku je uticalo na povećanje cena svih energenata i svega ostalog. Sada polako se sve stišava, cene padaju ali neće pasti na nivo početka rata, ali će biti niža nego prošle godine”, izjavio je za Zonu plus direktor Regionalne privredne komore Niš Aleksandar Milićević.

Privrednici u Nišavskom, Pirotskom i Topličkom okrugu više su poslovali sa Ruskom federacijom nego sa Ukrajinom, a izvoz u Ukrajinu prošle godine smanjen je za 69,3 odsto. Zanimljivo je da Rusi na području Srbije prvi put otvaraju proizvodne firme, a već ima ruskih privrednika koji se interesuju da investiraju u Niš, ističe Milićević.

“Vrlo je značajno to što dolazi jedan sloj ruskih građana u Srbiju koji su aktivni u IT sektoru, ali pojavljuju se sada proizvodne kompanije koje su zbog nemogućnosti da funkcionišu sa ostatkom sveta rešili da menjaju lokaciju proizvodnje, što predstavlja dobar signal za nas”.

Srbija najveću spoljno trgovinsku razmenu ima sa zemljama Evropske unije, ali se sada zbog sveopšte krize  otvara i prema drugim tržištima kao što su Ujedinjeni arapski emirati, Izrael, Egipat, Kina.  Priliv direktnih stranih investicija u Srbiju je čak prošle godine bio veći nego 2021.

“Činjenica je da su investicije koje dolaze iz EU opale u odnosu na investicije koje dolaze iz Kine. To su strukturne promene koje mogu da imaju uticaj na dužu privrednog rata Srbije jer se menja struktura izvoza koja se orjentiše na sirovine i proizvode niže dodate vrednosti”, ocenjuje direktor Sektora za strateške analize PKS Bojan Stanić.

Inače, preko četiri hiljade ruskih preduzetnika I firmi registrovano je tokom 2022. u Srbiji, pokazuju podaci Agencije za provredne registre. Prema poslednjim dostupnim infoormacijama nadležnih, oko 25.000 Rusa se preselilo u Srbiju, jer je naša država jedna od šest u Evropi u koju ruski državljani mogu da putuju bez viza.