Poznato je da su Srbi dobri domaćini koji za krsnu slavu, za mnoge jedan od najvažnijih događaja u toku godine, ne žale para kako bi ugostili porodicu i prijatelje. U zavisnosti od toga da li je posna ili mrsna slava u pitanju, ukupna cifra potrebna za pripremanje trpeze varira.

Za porodični praznik, koji mnogi čekaju cele godine, za 10 gostiju potrebno je izdvojiti najmanje celu jednu prosečnu platu. Osim glavnih jela, tu je piće, meze, sitni kolači. Zbog toga većina građana ne može da se pokrpi za slavu iz tekućih primanja, pa uzimaju kredite, plaćaju čekovima, pozajmljuju. Neki će smanjiti broj gostiju, a drugi proslaviti u krugu porodice.

Prema pravoslavnim običajima najvažnije je da se za slavu pripremi slavski kolač, žito, sveća i crno vino. To su četiri obavezne stvari,a sve ostalo je stvar izbora, mogućnosti i želje, kažu sveštenici Sprske pravoslavne crkve. Vremenom su se običaji potpuno preokrenuli, pa postoji mnogo zabluda i slavi se na pogrešan način.

Negde se slavi i drugi, pa čak i treći dan slave. Toga danas ima manje, ali odsustvo veronauke uslovilo je da se slava pretvorila skoro isključivo u slavsku gozbu. Ponekad ni domaćin ni gosti ne znaju pravi smisao i suštinu slave, pa čak ništa ni o svetitelju koji se slavi, kažu sociolozi.

Od početka novembra već se proslavio Sveti Kozma i Damjan, Mitrovdan, a slede Đurđica, Aranđelovdan, Mratindan, Sveti Jovan Milostivi, Sveti Jovan Zlatousti i Sveti Matej.

U decembru su još četiri krsne slave, među kojima i Sveti Nikola, koji proslavlja pola Srbije. I u prvom mesecu nove godine pravoslavci slave šest slava, koje porodice zbog Božića još teže finansijski podnose. U februaru su još četiri slave, a onda – zatišje.