KOLIKO SE POŠTUJE KODEKS PONAŠANJA SLUŽBENIKA? (VIDEO)

Državni službenik je dužan da radi u skladu sa zakonom, da bude nepristrasan u svom radu, politički neutralan, da odbije poklon ili drugu korist i radi u javnom interesu. Da li ste znali da je sve ovo propisano Kodeksom ponašanja državnih službenika? Taj propis sadrži 16 principa, propisanih zakonom, a kojih državni službenici imaju obavezu da se pridržavaju. Istraživali smo – koliko se u Nišu ovaj propis poštuje?

Teorija i praksa

Propisi jasno definišu šta gradjani imaju pravo da očekuju od državnih službenika – da budu i dobri stručnjaci i dobri domaćini. Reformom javne uprave postavljeni su temelji dobre uprave, čiji je deo i Kodeks ponašanja. Doneo ga je Visoki službenički savet koji i prati njegovo poštovanje.

„Ovaj Kodeks ima dvojaku ulogu. S jedne strane da državnim službenicima olakša u smislu da im ukaže na to koja su poželjna pravila ponašanja odnosno šta je to šta se od njih očekuje na njihovom radnom mestu. Sa druge strane da građanima ukaže na to na šta imaju pravo odnosno kakvo to ponašanje državnog službenika imaju pravo da očekuju kad se obrate odgovarajućem organu državne uprave radi ostvarivanja ili zaštite svojih prava“ – kaže Ranka Vujović, predsedavajuća Visokog službeničkog saveta .

Pravila ponašanja zaposlenih, njihov odnos prema radu, kolegama, poštovanje dostojanstva korisnika, neka su od propisanih principa. Tu su klasična pravila odnosno principi rada u svim javnim službama kakvi su efikasnost u ostvarivanju prava građana, ekonomičnost kada je u pitanju način trošenja odnosno raspolaganja državnim sredstvima bez obzira da li su ona novčana ili su u pitanju materijalna sredstva kojima državni službenik raspolaže. Zatim to je javnost u radu, to su principi vezani za političku neutralnost, zaštitu od korupcije i tome slično.)

SAŠA MARKIŠIĆ, načelnik Opštinske uprave GO Medijana

Kodeks ponašanja službenika primenjuje se i na lokalnom nivou. Model je pripremila Stalna konferencija gradova i opština, a do sada ga je usvojilo i primenjuje oko 40 posto gradova i opština u Srbiji. Niška Gradska opština Medijana novi Kodeks usvojila je 2017. godine I on je tada usklađen sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Načelnik Opštinske uprave Saša Markišić kaže da je rađen u dva smera, jedan se odnosi na međusobnu komunikaciju zaposlenih, a drugi je usmeren na komunikaciju sa građanima, pa propisuje sve – od kodeksa oblačenja, do načina komunikacije sa građanima. Primedbi je bilo veoma malo i to samo usmenih.

„Primedbe su se odnosile na to kad su građani imali utisak da postoji sporost u radu ili neki povišen ton službenika koji je trebalo da uzme predmet u razmatranje. Ali, nismo imali ni jedan pisani zahtev da bih ja kao načelnik uprave morao da tražim pisanu izjavu zapošljenog da vidim da li je došlo do kršenja Kodeksa“

Markišić objašnjava da samim kodeksom nije predviđeno nagrađivanje, jer smatraju da su to opšte norme koje treba da se poštuje. 

„Nama to treba da bude svakodnevica u radu“ – ocenjuje Markišić.

Šta Kodeks znači za građane?

Zašto su ovakvi propisi važni za građane i društvo u celini objašnjava Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.

„Da bi korist postojala i da bi bila veća, građani za početak moraju da znaju šta je to što jedan službenik sme a šta ne sme da radi, i pored toga da znaju kome da ukažu ukoliko se ispostavi u nekom konkretnom slučaju da je službenik prekršio pravila. Veoma često su te odredbe kodeksa nešto što se naslanja na zakonske odredbe ili se nekim delom te odredbe i prepričavaju, tako da za kodeks, kada je reč o prijavljivanju nepravilnosti, za kodeks važi isto kao i za zakone, dakle moraju da postoje kanali gde građani mogu da se obrate i prijave povredu da znaju šta mogu i šta imaju pravo da očekuju tim povodom, koji je to rok u kome neko treba da ispita slučaj, i da znaju da ne smeju pretrpeti štetne posledice ukoliko se odvaže na to da prijave moguću povredu zakona ili kodeksa“, ocenjuje Nenadić.

Prema preporukama Saveta radi se i na unapređenju načina prijema pritužbi građana i načina merenja zadovoljstva pruženim uslugama – putem veb-sajta, kroz anketiranje korisnika i sl. Kodeks je jedan od rezultata reforme javne uprave, koja se u Srbiji sprovodi uz podršku Evropske unije.