Korona virus i kultura
Ono što je mnoge poslanike pisane reči, ljubitelje umetnosti i kulture uopšte, posebno dotaklo za vreme trajanja epidemije korona virusa jeste odlaganje, neodržavanje kulturnih manifestacija koje su život činile bogatijim i kvalitetnim. Zbog globalne epidemije korona virusa utihnule su koncertne dvorane, vrata biblioteka, galerija, bioskopa, muzeja, pozorišta bila su zatvorena, svetla ugašena.
Pozorišta su početkom pandemije prva zatvorila vrata, zbog nemogućnosti okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenim, javnim prostorima pozorišta su prve ustanove kulture koje su zatvorile svoja vrata, a publika je mogla da pogleda predstave putem onlajn platforme.
Ustanove kulture su svoje sadržaje paralelno pripremale i za inostrano tržište, na taj način je i naša zemlja bila prisutna na međunarodnim online festivalima i virtuelnim izložbama .
Sajmovi knjiga, najveće svetkovine knjiga, nisu održani ,nije bilo promocija novih kniževnih naslova, susreta književnika i čitalaca. Izdavači su ovoga puta prodavali svoje naslove elektronskim putem. Čitaoci su najviše bili zainteresovani za klasičnu knjizevnost. Ova manifestacija je još jednom pokazala da su čitoaci i knjiga nerazdvojni i da uvek nadju zajednički put bez obzira na okolnosti u kojima se čitav svet nalazi.
Kako bi sa svojim posetiocima ostali u kontaktu i za vreme trajanja korona virusa veliki broj ustanova kulutre predstavio je svoje sadržaje na onlajn platformi. Posetioci su najviše gledali mini-koncerte, virtuelne izložbe i programe za decu. Na ovaj način, svi poklonici umetnosti uključujući i najmlađu publiku mogli su da kvalitetnije provode dane u zatvorenom prostoru i pogledaju one sadržaje koji su neophodni za njihovo odrastanje i obrazovanje. Preselivši se na duštvene mreže kultura nije izgubila svoje poklonike. Milioni ljudi širom sveta, pratili su koncerte, izložbe, čitali omiljene naslove, gledali najnovije predstave i na trenutak zaboravili na sve ono što se oko njih dešava.
Na brojnim festivalima, koji se tokom letnjih meseci održavaju širom zemlje ulazak je bio dozvoljen samo uz potvrdu o primljenoj jednoj od dostupnih vakcina protiv korona virusa, uz dokaz o preležanoj bolesti, negativan rezultat brzog antigenskog ili PCR testa neposredno pred uzimanje ulaznice.
Kultura je dokazala da i u najtežim trenucima može postojati i različitim putevima doći do svojih konzumenata, da je upravo ona taj segement života bez koga ljudski rod ne bi postojao, jer stvaralaštvo spasava čitava društva i pomaže im da prevaziću teške trenutke.
Došavši na taj način u svačiji dom, kultura je po ko zna koji put, pokazala svu svoju lepotu i moć.Nakon ukidanja vanrednog stanja jedan deo institucija kulture, počeo je da radi u izmenjenom režimu.
Na brojnim festivalima, koji se tokom letnjih meseci održavaju širom zemlje ulazak je bio dozvoljen samo uz potvrdu o primljenoj jednoj od dostupnih vakcina protiv korona virusa,uz dokaz o preležanoj bolesti, negativan rezultat brzog antigenskog ili PCR testa neposredno pred uzimanje ulaznice.
Zbog izuzetno teške materijalne situacije nastale usled epidemije korona virusom iz budžeta Republike Srbije zaposlenima u kulturi isplaćeno je po 90.000 dinara.
Epidemija korona virusa doprinela je tome da veliki broj ljudi konačno razume značaj kulture i njen uticaj na čovekovu svest. Ona je ta koja oplemenjuje, daje širinu i pomaže da se bolje shvate i prihvate mnogi segmenti života. Postalo je svima jasno da se postojanje ne može bazirati isključivo na materijalnoj osnovi i da pored ekonomske strane sveta postoji i ona kreativna strana čovekove ličnosti koja mu pomaže da kroz stvaralaštvo bolje razume svet oko sebe i u sebi. Kultura kao takva je veoma važan segment života, zbog toga je potrebna njena veća zastupljenost u svakodnevnom životu, ali i veća izdvajanja za nju u republičkom budžetu.
Ostaje nada da će se u što kraćem vremenskom periodu što veći broj ljudi vakcinisati kako bi, između ostalog bili u prilici da posećuju kulturne dogadjaje za koje očekujemo da će početi sa redovnim održavanjem u što bližoj budućnosti.
