Ono što je mnoge poslanike pisane reči, ljubitelje umetnosti i kulture uopšte, posebno  dotaklo za vreme trajanja epidemije korona virusa jeste odlaganje, neodržavanje kulturnih manifestacija koje su život činile bogatijim i kvalitetnim. Zbog globalne epidemije korona virusa utihnule su koncertne dvorane, vrata biblioteka, galerija, bioskopa, muzeja, pozorišta  bila su zatvorena, svetla ugašena.

Pozorišta su početkom pandemije prva zatvorila vrata, zbog nemogućnosti okupljanja većeg broja ljudi u  zatvorenim, javnim prostorima pozorišta su prve ustanove kulture koje su zatvorile svoja  vrata, a publika je mogla  da pogleda predstave putem onlajn platforme.

 

Ustanove kulture su svoje sadržaje paralelno pripremale i za inostrano  tržište, na taj  način je i  naša zemlja bila prisutna na međunarodnim online festivalima i virtuelnim  izložbama .

 

Sajmovi knjiga, najveće svetkovine knjiga, nisu održani ,nije bilo promocija novih kniževnih naslova, susreta književnika i čitalaca. Izdavači su ovoga puta  prodavali svoje naslove elektronskim putem. Čitaoci su  najviše bili zainteresovani za klasičnu knjizevnost. Ova manifestacija je još jednom pokazala da su čitoaci i knjiga nerazdvojni i da uvek nadju zajednički put bez obzira na okolnosti u kojima se čitav svet nalazi.

 

Kako bi sa svojim posetiocima ostali u kontaktu i za vreme trajanja korona virusa veliki broj  ustanova kulutre predstavio je svoje sadržaje na onlajn platformi. Posetioci su najviše gledali mini-koncerte, virtuelne izložbe i programe za decu. Na ovaj način, svi poklonici umetnosti uključujući i najmlađu publiku mogli su da  kvalitetnije provode dane u zatvorenom prostoru i pogledaju one sadržaje koji   su neophodni za  njihovo odrastanje i obrazovanje. Preselivši se na duštvene mreže kultura  nije izgubila svoje poklonike. Milioni ljudi širom sveta, pratili su koncerte, izložbe, čitali omiljene naslove, gledali najnovije predstave i na trenutak zaboravili na sve ono što se oko njih dešava.

 

Na brojnim festivalima, koji se tokom letnjih meseci održavaju  širom zemlje  ulazak je bio dozvoljen samo uz  potvrdu o primljenoj jednoj od dostupnih vakcina protiv korona virusa, uz dokaz o preležanoj bolesti, negativan rezultat brzog antigenskog ili PCR testa neposredno pred uzimanje ulaznice.

 

Kultura je dokazala da  i u najtežim trenucima može postojati i  različitim putevima doći  do svojih konzumenata, da je upravo ona taj segement života bez koga ljudski rod ne bi postojao, jer stvaralaštvo spasava čitava  društva i pomaže im da prevaziću  teške trenutke.

 

Došavši na taj način u svačiji dom, kultura je po ko zna koji put, pokazala svu svoju lepotu  i moć.Nakon ukidanja vanrednog stanja jedan  deo institucija kulture, počeo je da radi u izmenjenom režimu.

 

Na brojnim festivalima, koji se tokom letnjih meseci održavaju  širom zemlje  ulazak je bio dozvoljen samo uz  potvrdu o primljenoj jednoj od dostupnih vakcina protiv korona virusa,uz dokaz o preležanoj bolesti, negativan rezultat brzog antigenskog ili PCR testa neposredno pred uzimanje ulaznice.

 

Zbog izuzetno teške materijalne situacije nastale usled epidemije korona virusom iz budžeta Republike Srbije zaposlenima u kulturi isplaćeno  je po 90.000 dinara.

 

Epidemija korona virusa doprinela je tome da veliki broj ljudi konačno razume značaj kulture i njen uticaj na čovekovu svest. Ona je ta koja oplemenjuje, daje širinu i pomaže da se bolje shvate i prihvate mnogi segmenti života. Postalo je svima  jasno da se postojanje ne može bazirati isključivo na materijalnoj osnovi  i da pored ekonomske strane sveta postoji i ona kreativna strana čovekove ličnosti  koja mu pomaže da kroz stvaralaštvo bolje razume svet oko sebe i u sebi. Kultura kao takva je veoma važan segment  života, zbog  toga je potrebna njena veća  zastupljenost u svakodnevnom životu, ali i veća izdvajanja za nju  u republičkom  budžetu.

 

Ostaje nada da će se u što kraćem vremenskom periodu  što veći broj ljudi vakcinisati  kako bi, između ostalog  bili u prilici da posećuju kulturne dogadjaje za koje očekujemo da će  početi  sa redovnim održavanjem u  što bližoj budućnosti.

 

By rezija