Epidemija korona virusa uticala je na sve segmente života.Trgovina je onaj deo privrede koji je pretrpeo izvesne promene. Mnoge prodavnice imale su skraćeno radno vreme  ili su često bile zatvorene.U jednom trenutku nisu radile ni pijace na otvorenom na kojima često kupuju najstariji građani. Zbog epidemiloških mera pijace na otvorenom bile su zatvorene ali su zato radili veliki trgovinski lanci u kojima su potrošači

mogli da obezbede potrebne artikle.

Mlađa populacija je za nabavljanje neophodnih proizvoda za domaćinstvo često koristila interent, odnosno onlajn način kupovine. Prema najnovijim statistikama, onlajn trgovina dostigla je rast od 45 odsto. Internet je u tim teškim mesecima za čitavu planetu

odoleo svim izazovima i bio svima od velike pomoći u obavljanju brojnih zadataka. Putem interent mreže građani nisu imali priliku samo da stupe u kontakt sa svojim rođacima i prijateljima koji su, sticajem okolnosti  ostali na dalekim destinacijama, već da obavljaju brojne neophodne  porudžbine. Na taj način izbegli  su duge redove, nošenje maski i držanje neophodne distance.

Kupovina iz fotelje doživela je pravu ekspanziju tokom  epidemije korona virusa, jer na ovaj način  kupci imaju na raspolaganju široki asortiman različite vrste robe koju mogu da poruče non-stop, nedeljom i praznikom, a mogu i sami da izaberu način plaćanja, pouzećem ili onlajn putem

Upražnjavajuči elektronsku trgovinu korisnici su najviše kupovali namirnice, odeću i obuću, kućne aparate, sprave za sportske aktivnosti u kućnim uslovima. Mnogi su se prvi put  sreli sa kupovinom putem interent mreže. Pojedini potrošaći  koji su tokom epidemije upražnjavali ovakav način kupovine  ne žele povratak nazad jer su shvatili da je putem interneta lakše  i brže doći do željenog proizvoda.

U velikim trgovinskim lancima  osobe starije od 65 godina imale su  priliku da nabave neophodne namirnice od 4 do 7 sati ujutru. Veliki marketi prilagodili su svoje radno vreme u skladu sa novonastalom situacijom izazvanom epidemijom virusa korona. Hipermarketi su radili  do 15 sati svakog dana u nedelji. Najtraženiji proizvodi bili su: smrznuto povrće, konzervirana tuna, jaja, testenine, smrznuto pecivo, jestivo ulje,

so, brašno. Od higijenskih sredstava naprodavaniji su bili sapun i toalet papir.

Kupci su najviše novca trošili u hipermarketima i supermarketima, međutim  male lokalne radnje i pijace nisu zabeležile značajniji porast zbog toga ih je epidemija korona virusa dodatno pogodila .Razlog za to je i taj što se u hipermarketima može kupiti veći broj proizvoda na odloženo plaćanje. Trgovinski lanci i prodavnice  u jeku epidemije su bili dobro snabdeveni svim neophodnim životnim namirnicama, isporuke su bile  redovne i po potrebi povećane, zbog toga nije bilo razloga za stvaranjem ličnih zaliha hrane kao što  su to činili najstariji sugrađani.

Najviše se kupovalo sveže voće; jabuke, kruške, limun, pomorandže, mandarine, grejfrut. Od  vrsta povrća  potrošači su najviše kupovali: cveklu, kupus, luka svih vrsta. Na vrhu spiska potrošača za kupovinu  našli su se koren djumbira i tegla meda posebno borovog meda koji je efikasan u procesu  čišćenja pluća. Porasla je upotreba lekovitih trava i čajeva, među kojima su: trava iva, vranilova trava,divizma, kao i čaj plućnjak delotvoran u  lečenju posledica od kovid upale na plućima virusnog porekla. Povećana je kupovina jazavčeve i medveđe masti koju su najčeće korisitili oni potrošači koji su preležali kovid infekciju.

Preporuke su bile da trgovine dozvoljavaju manje kupaca na određenom prostoru, da im je obezbeđena dezinfekcija ruku, da se održava distanca od dva metra između kupaca, kao i između  kupaca i osoblja. Trgovinski lanci i prodavnice bili su dobro  snabdeveni svim životnim namirnicama, zalihe su bile  stabilne, isporuke redovne i po potrebi povećane, tako da nije bilo razloga za stvaranjem ličnih zaliha hrane i drugih proizvoda.

Preporuke su bile da, kupci iskoriste mogućnost beskontaktnog plaćanja, da ponesu sa sobom od kuće ceger ili kesu za namirnice, da  imaju  već pripremljen  spisak najosnovnijih stvari koje u što kraćem roku mogu da kupe u prodavnici  i da na taj način smanje dužinu boravka u tom prostoru.

Tokom epidemije korona virusa najduže su radile apoteke, benzinske pumpe i prodavnice prehrambene robe, dok je u svim ostalim objektima radno vreme bilo skraćeno  ili su bili zatvoreni kako bi se sprečilo širenje  zaraze.

U apotekama su  najprodavanija bila sredstva za dezinfekciju, viziri za lice, zaštitine maske i rukavice, vitamini  D i C, minerali selen i cink, antibiotici, probiotici, kapi propolisa, ulje od divljeg origana, dezinfekcioni rastvor povidonjoda, tablete za ublažavanje bolova u grlu i za sprečavanje suvog kašlja. Nije bilo drastičnog poskupljenja cena kada je reč o ovim preparatima bez obzira na  rast potražnje  svuda u svetu.

Pojedine prodavnice povećale su  cene životnih namirnica, neke su to čak uradile u suprotnosti za postojećim zakonom. To je dodatno otežavalo situaciju onim kupcima koji su imali niže prihode, bili na prinudnim odmorima ili su ostali bez posla. U takvim neregularnim slučajevima reagovala je  Republička inspekcija i preduzimala sve neophodne mere kako bi zaštitila potrošače.