Život svih stanovnika promenio se  značajno u toku  epidemije korona virusa. Ljudi su počeli da menjaju svoje navike, pa su tako mnogi morali da promene svoja radna mesta ili da se preorjentišu na drugo zanimanje. Epidemija korona virusa nanela je ozbiljnu ekonomsku štetu globalnoj ekonomiji, ekonomijama u našem regionu i u našoj zemlji. Nema podataka u  novijoj ekonomskoj istoriji, od vremena kriza izazvanih svetskim ratovima, da je čitav svet bio pogođen ovakvim talasom neizvesnosti za budućnost ekonomije čitave planete.

U toku  trajanja epidemije najviše poslovnog angažovanja imali su kuriri, zaposleni u sektoru informacionih tehnologija  i različiti majstori.

U Srbiji se od aprila ove godine kupovina hrane preko interneta povećala za 200 odsto, odeće za 100 odsto, a tehničkih uređaja i računarske opreme za 50 odsto, navode u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.Tokom epidemije svoje poslovanje povećale su i do deset puta kurirske službe u Srbiji, podaci su Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo.

Ljudi  su  prepoznali onlajn kupovinu i dostavu i drugih proizvoda osim prehrambenih i počeli da naručuju i obuću, odeću, poklone za rođendane.  Pored kurira, firme su zapošljavale i radnike u kol centrima i u korisničkoj podršci koji su svoju deltanost obavljali  od kuće. Zaposleni u IT sektoru i dalje su radili punim kapacitetom, bez obzira da li su svoju delatnost obavljali kod kuće ili na radnom mestu.

U vreme pandemije među najtraženijma  bili su  zanatlijski poslovi: električari, fasaderi, moleri…to je zbog toga jer su ljudi uglavnom provodili vreme kod kuće i odlučili da taj vremenski period iskoriste za sređivanje svog životnog prostora.

Tokom epidemije korona virusa mnoge firme su morale da se preorijentišu na druge vidove proizvodnje. Brojni  ugostitelji su počeli da rade kućnu dostavu, dok su  neke kafane  postale poslovni prostori.

Tekstilne firme su masovno pravile zaštitne maske, a one koje rade u metalskoj industriji radile su na pravljenju tunela za dezinfekciju

Brojne  kompanije koje se inače bave proizvodnjom alkoholnih pića, pravile su sredstva za dezinfekciju,Time su se bavile i one firme  koje posluju u hemijskoj industriji.

Država se potrudila da pomogne građanima i privredi da donese i realizuje ekonomske mere za ublažavanje posledica  u vreme pandemije, pružajući novčanu pomoć i poreske olakšice.

Država je svojim merama pomogla najugroženijim malim i srednjim preduzećima u kojima je zaposleno više od 900.000 ljudi.

Direktnu podršku države u visini od jednog i po minimalca dobilo je ukupno 1.505.093 preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima u našoj zemlji, a paket uključuje i novčanu pomoć građanima.

Podršku u visini od još jednog punog minimalca dobili su ugostitelji, turstičke agencije, licencirani turistički vodiči i pratioci, hoteli, odmarališta i rentakar agencije.

Gradski hoteli dobili su još jednu vrstu direktne podrške države u visini od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici.

Direktnu podršku dobio  je i sektor prevoznika putnika i drumskog saobraćaja i autobuskih stanica, a to podrazumeva 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci.

U sklopu trećeg paketa ekonomske pomoći nezaposlena lica  dobiće do kraja novembra ukupno  po 120 evra, s obzirom da će svi punoletni građani imati pravo na dva puta po 30 evra pomoći. Najstariji sugrađani će, kako je najavljeno i naredne godine od države dobiti pomoć u visini od 20.000 dinara.

Trećim paketom pomoći privredi i građanima predviđena je isplata polovine minimalne zarade za tri meseca za preduzetnike, mikro, mala, srednja i velika preduzeća, koja zajedno zapošljavaju oko 1,5 miliona ljudi i za ovu meru je izdvojeno 69,8 milijardi dinara iz budzeta Republike Srbije.

Privredna komora Srbije je povodom aktuelne situacije izazvane širenjem korona virusa, ponovo  aktivirala specijalizovani info servis putem kojeg privrednici mogu da se informišu o svim ključnim pitanjima vezanim za poslovanje u zemlji i inostranstvu, najnovijim dešavanjima, zvaničnim merama i preporukama.

 

Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima ministarstva Kulture i informisanja republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.