Kovid Srbija

Tog dana, 6. marta 2020. godine mediji su objavili da je muškarac iz Subotice, star 43 godine,
prvi registrovan slučaj zaraze korona virusom u Srbiji. Muškarac je putovao često u Mađarsku
kod sestre koja je imala simptome respiratorne infekcije. Istovremeno, u svetu je broj obolelih
prešao 100.000.
Od početka epidemije u Srbiji je testirano preko 6 miliona ljudi i registrovano milion slučajeva
infekcije koronavirusom. Od posledica zaraze preminulo je prko 9 hiljada ‬ osoba.
U zdravstvenim ustanovama i privremenim bolnicama u Republici Srbiji hospitalizovano je
preko 6 hiljada pacijenata kod kojih je potvrđeno prisustvo virusa, odnosno koji su suspektni na
novi soj korona virusa.
Lekari podvlače da se trudnice mogu vakcinisanti protiv kovida i u prvom trimestru trudnoće, a
što je trudnoća starija rizik od infekcije i razvoja teže kliničke slike je veći.
"Prvi i najvažniji problem vezano za kovid infekciju u trudnoći je da stradaju pluća i da trudnice
imaju manju saturaciju, otežano disanje, samim tim vakcina će ih zaštititi od te osnovne
komplikacije", objašnjavaju stručnjaci
Nešto je veći i broj trudnica, pa se apeluje na sve koje nisu vakcinisane da što pre dođu, kako bi
se vakcinisali.
„Neki od ključnih razloga koji dominiraju među građanima koji su neodlučni u vezi s
vakcinacijom uključuju i zabrinutost oko mogućih neželjenih dejstava, generalnu odbojnost
prema vakcinama i mišljenje da vakcine neće imati efekat“, navode epidemiolozi.
U kovid bolnici u Kruševcu veliki procenat preminulih primetilo se početkom septembra, kada
je u jednoj nedelji tamo umrlo 78 pacijenata.
Iz Kliničkog u Nišu tada su rekli da je smrtnost u Kruševcu visoka jer tamo šalju najteže
pacijente iz drugih kovid bolnica u Srbiji koje nemaju respiratorne centre.
Epidemija korona virusa veoma je uticala i na obrazovni sistem. Godine 2020. mnoge škole su
zbog pogoršanja epidemiloške situacije bile primorane da organizuju onlajn nastavu.Početkom
ove školske godine, kovid tim za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu
škola odlučio je da se drugi model organizacije obrazovno-vaspitnog rada, odnosno
kombinovana nastava, primenjuje u srednjim školama u Bojniku, Vlasotincu, Leskovcu, a treći
model u Lebanu.

Iz ministarstva prosvete su podsetili da drugi model organizacije obrazovno-vaspitnog rada
podrazumeva kombinaciju neposredne i nastave na daljinu, pri čemu su odeljenja podeljena u
grupe. Različiti modeli nastave uvedeni su zbog pogoršanja epidemiološke situacije s
koronavirusom.
U Srbiji je vakcinisan veliki broj stranaca, posebeno iz regiona: Bosne i Hercegovine,Severne
Makedonije i Crne Gore. Veliki deo zaiteresovanih građana dolazi iz regije Zapadne i Centralne
Evrope. Građanima su na raspolaganju Bioentek/Fajzerova vakcina, Moderna, Sinofarm,
Sputnjik V, i AstraZeneka vakcina protiv virusa Kovid-19.
U toku ove epidemije, kada je pojedincu dostupan veliki broj podataka dodatnu konfuziju unose
nastupi pojedinih lekar- antivaksera koji svoje stavove iznose na javnim skupovima, na
društvenim mrežama, na gostovanjima u televizijskim emisijama. Oni između ostalog tvrde da su
PCR testovi potpuni promašaj, kao i da su rezultati koje daju potpuni falsifikat. Za pandemiju
korone smatraju da su to eksperimentalne mere koje imaju za cilj porobljavanje ljudi, da bi se
mali broj globalista obogatio.Sve ovo u život običnog čoveka stvara poptuno konfuziju i on
počinje da sumnja u zvanične informacije i mere Kriznog štaba što dodatno pogoršava
epidemilošku sliku na teritoriji cele zemlje.
Što se tiče vakcinacije najdisciplinovaniji po tom pitanju su najstariji sugrađani dok su
predstavnici mlađe populacije skeptičniji po ovom pitanju jer se na medijima, pogotovu na
društvenim mrežama susreću sa raznim teorijama:“ Vakcina smanjuje plodnost“, „Mladi ređe
obolijevaju“, „Mladi lako podnose virus“, „Veća je šteta od vakcine nego od korone…što u ovoj
veoma komplikovanoj situaciji sa kojom se suočila čitava planeta unosi konfuziju u njihov način
razmišljanja.
To može biti veoma opasano jer gube dragoceno vreme, razgovarajući, sumnjajući, slušajući
mnogobrojne antivaksere na alternativnim medijima. Zbog ovih ili sličnih uverenja mali je
procenat vakcinisanih osoba od 19 do 29 godina.
Neadekvatno shvatanje opasnosti od virusa korona, verovanje u teorije zavere o vakcinama, kao i
mišljenje da su vakcine previše brzo prošle klinička ispitivanja, razlozi su zbog kojih mladi
odbijaju vakcinaciju.