Od lažnih profila na društvenim mrežama do fišing mejlova koji imitiraju banke, pa do internet prodavnica ili apartmana koji ne postoje. Ovo je samo deo sve češćih internet prevara koje udružene sa zlopotrebom veštačke inteligencije mogu zadati brojne probleme građanima. Ne odgovarati na sumnjive poruke, ne unositi podatke sa platnih kartica na sumnjivim sajtovima i bez komunikacije preko neproverenih aplikacija, savetuju stručnjaci. Jer, čak i ako vam se učini da vas kontaktira neko koga poznajete, ni to ne mora da bude tačno!
MUP je na svom Instagram nalogu upozorio građane na „spoofing“ pozive, kada prevaranti prikazuju tuđi broj telefona i imitiraju glasove. Precizirali su da je uz pomoć veštačke inteligencije moguće lažno prikazati broj telefona i čak imitirati glas osobe koju pozivate.
Ukazali su građanima da ako posumnjaju da je reč o takvom pozivu, prekinu vezu i pozovu tu osobu na broj koji već imaju sačuvan, kao i da ne donose odluke pod pritiskom.
Internet prevare u Srbiji, ali i širom sveta, beleže značajan porast poslednjih godina. Razlozi su jednostavan pristup internetu i nedovoljna informisanost korisnika.
Najčešći oblik prevare i dalje su fišing mejlovi i SMS poruke koje imitiraju banke, dostavne službe ili državne institucije. Građanima se često šalju poruke sa upozorenjima o „blokiranom računu“ ili „neisporučenoj pošiljci“, a klikom na link korisnici nesvesno daju pristup svojim podacima. Poseban problem predstavljaju i lažni oglasi za posao i onlajn trgovinu, a često su građani na meti i tokom letovanja kada iznajme zapravo nepostojeći apartman na moru. Ne unositi podatke i oprez za sumnjive sajtove i aplikacije, kažu stručnjaci!
“Zapravo apsolutno bezbedan sistem ne postoji. I ako se gledaju neke definicije bezbednosti kaže se da je bezbedan sistem onaj sistem gde napadač treba da uloži više resursa od onoga što dobija napadom. Tako da je praktično napad neisplativ. Ako je napad neisplativ, tada se, otprilike, smatra da je sistem bezbedniji. Ono što običan čovek može, praktično, u kućnim uslovima da uradi, što se tiče svojih podataka, jeste, po meni, redovan apdejt sistema. Znači, to je, prvo, i to je osnovno.. U jednom trenutku napadači dođu i do nas, vide da smo jednostavno apdejtovali sistem, da nemamo takvu neku ranjivost u sistemu i idu dalje. Takvih napada je najviše, mi smo na dnevnoj bazi izloženi desetinama takvih napada. U toku dana jednostavno napadači skeniraju sistem, pređu preko računara da vide – jeste ranjiv, nije ranjiv, ako je apdejtovan, ako je sve u redu, ide dalje”, kaže prof.dr Vladimir Ćirić sa Elektronskog fakulteta u Nišu sa katedre za račinarstvo.
Samo jedan nepažljiv klik može izazvati ozbiljne posledice – od krađe novca do zloupotrebe identiteta. Zato je važno biti informisan i ne žuriti.
“ Jedan savet jeste da banka nikad neće tražiti vaše podatke u smislu korisničkog imena ili lozinke, tako da je jednostavno savet: ne treba podatke ni davati. Ako neko traži podatke, to je odmah sumnjivo i tu je 99% reč o napadu. To se maltene onako iz prve može videti. S druge strane, ti mejlovi i te poruke sadrže linkove na koje treba kliknuti da bi se nešto uradilo. Iz takvih linkova može se donekle prepoznati da li se radi o napadu ili ne. Recimo, imate naziv banke, pa u url imate umesto .rs imate .cc. I to je teže uočiti, ali je bitno ne davati podatke, kaže prof.dr Vladimir Ćirić sa Elektronskog fakulteta u Nišu.
Ako sumnjate na prevaru – odmah obavestite policiju. Čuvajte svoju bezbednost. Glas koji čujete možda nije onaj kome verujete“, naglasili su iz MUP-a.
*** Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Grada Niša. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
