TV ZONA PLUS – HD

VESTI IZ NIŠA I REGIONA

Današnje vesti MAKEDONSKI GLAS PROJEKTI 2020

Македонец во Ниш / Makedonac u Nišu (foto, video)

ИНТЕРВЈУ – Благе Петрушевски, претседател на Здружението на граѓани на македонското национално малцинство „Вардар“ Ниш.

Живее во Ниш од 1982 година. Сам вели дека кога „кога се пресметува“, тој живее подолго во Ниш отколку што живееше во неговото родно Куманово и Македонија. Не е ни чудо што тој зборува српски добро, а нишки уште подобро!

ТВ ЗОНА ПЛУС: Кога некој ќе ве праша од каде сте, што одговарате?

БЛАГE  ПЕТРУШЕВСКИ: Одговарам дека сум од Куманово, Македонец – Нишлија.

ТВ ЗОНА ПЛУС: Дали е тоа можно?

Да, секако да! За среќа, имаме задоволство да ја претставиме нашата традиција, култура и обичаи насекаде во Србија, не само во Ниш, туку и во Македонија. И каде и да отидеме, среќни сме да истакнеме дека сме од Ниш, да го претставуваме Здружението, но и градот Ниш и нашата матична република, Македонија, во која се родени повеќето наши  членови, но животот сакаше така да живееме, да создаваме и да се пензионираме тука во градот Ниш.

ТВ ЗОНА ПЛУС: Членови на Здружението чиј претседател сте исто така се и членови на мнозинскиот народ, Срби. Колку е тоа доказ дека сме толку слични, да нема причина да бидеме „различни“, да можеме да живееме како добри пријатели, соседи?

БЛАГE ПЕТРУШЕВСКИ: Тоа е очигледен пример дека националната припадност не е одлучувачка (кога станува збор за тоа, забеле. авт) дали некој е човек или не, дали некој сака да се дружи или не сака! Нашето здружение е отворено, здружение на граѓани, ние не сме заинтересирани за политика, членови можат да бидат, освен Македонци, и други кои сакаат, или некоја убава успомена ги врзува за Македонија, некои роднински врски, дали е таму служел воен рок, дали има пријатели, дали неговото дете е мажено или оженето  таму … Не е важно која е причината, туку едноставно само сакаат да се приклучат и да се дружат со нас. Таков член е секогаш добредојден!  Членовите кои се од српска националност се чувствуваат целосно еднакви!  Еве, пример едека е така претседателот на Собранието на нашето здружение е половина Македонец и половина Србин!  Неговата мајка е Македонка, а неговиот татко е Србин, тој е лекар во Клиничкиот центар Ниш, тој сака што е така и среќен е што се дружи со нас. А  јас ја користам можноста да ги поканам сограѓаните кои се заинтересирани да дојдат и да се дружат и така барем малку да придонесаеме за зајакнување на контактите и врските што веќе постојат помеѓу граѓаните на Србија и Македонија.

ТВ ЗОНА ПЛУС: Дали некогаш сте доживеале непријатност во Ниш, или во Србија, само затоа што сте Македонец?

БЛАГE ПЕТРУШЕВСКИ: Со гордост можам да кажам дека бев припадник на ЈНА, дека бев учесник во војната во 1990-тите, дека раководев со воена единица, дека имав војници на редовна воена служба и резервисти во неговиот состав, од Бујановац до Војводина. И за време на сите овие настани, бев прифатен како човек што се грижи за нив, кој ги извршува задачите пропишани со Уставот и раководството (тогашното, авторска белешка) на државата. Заклучок: Никогаш не сум почувствувал никакви проблеми затоа што сум припадник на друга националност. Се случуваше, со одредена администрација, погрешно да го напишат моето име, затоа што е малку карактеристично – Благе… или пишуваат дека моето презиме е Петрушевиќ, но јас љубезно ги предупредам и луѓето се извинуваат, ја поправаат грешката и нема проблеми! На крајот на краиштата, над 400 луѓе продефилираа низ нашето Здружение и немав можност да чујам од ниту еден наш член дека тој се чувствува понижен или повреден затоа што е член на македонската нација или затоа што е член на Здружението на Македонците „Вардар“ од Ниш. Напротив! Многу ни е драго што сме видени и поканети на сите манифестации и во сите медиуми во Ниш и надвор од градот Ниш.

ТВ ЗОНА ПЛУС: Кога е во прашање политичкиот живот, каква е состојбата? Колку Македонци има во Ниш?

БЛАГE ПЕТРУШЕВСКИ: Здружението на Македонците „Вардар“ е здружение на граѓани и на политиката и е забрането да ја отвора вратата и да влезе меѓу нас! А кога станува збор за последното, според последниот попис од 2011 година, 837 граѓани во Ниш изјавија дека се припадници на македонското национално малцинство. Официјално е тој број! Неофицијален факт е дека над 14 000 наши сограѓани кои потекнуваат од Македонија живеат во Ниш. Сепак, времето го направи својот данок и овие луѓе не се изјаснија дека се припадници на македонското национално малцинство.

ТВ ЗОНА ПЛУС: Дали ги обвинувате?

БЛАГE ПЕТРУШЕВСКИ: Па, не ги обвинувам оние луѓе што дошле одамна! Негодувам за голем број сонародници за кои знаеме дека се припадници на македонскиот народ, и не се декларираа како Македонци и не се запишани ни во посебниот избирачки список на македонското национално малцинство! А тоа е многу важно! Сите национални малцинства имаат посебен избирачки список и треба да се запишеме во него, барем да бидеме околу 10 и пол до 11 илјади. Во Србија живеат околу  23.000 Македонци и ако на тој список се запишани повеќе од 10 и пол илјади луѓе, ќе можеме да го искористиме правото за директни-непосредни избори за Националниот совет  на Македонци во Србија.

ТВ ЗОНА ПЛУС: Зошто мислите дека тие не сакаат да бидат запишани во тој избирачки список? Кои се причините?

БЛАГE ПЕТРУШЕВСКИ: Претпоставувам дека главната причина е недоволната информираност за правата и обврските. Законите и Уставот на Република Србија дозволуваат секој граѓанин на Србија да може слободно да се изјасни во врска со својата национална и верска припадност. Како и да е, голем број сонародници очигледно имаат некаков страв …  Можеби тоа е нешто во нивните гени, затоа што македонскиот народ страдал многу низ историјата и тогаш тоа минува низ генерации, па сега не сакаат да се изјаснуват за својата  права етничка припадност …  за да ненесат никаква штета на себе и на своите деца, де некој не им ја земе пензијата, некој да не им го зема станот, некој да не ги отпушта од работа …

ТВ ЗОНА ПЛУС: И дали има реални основи за тој страв од каква било дискриминација?

О, Боже, сочувај не! Нема вистинска (основа за, прим. Авто.) основа за страв! Тоа е само последица на недоволно информирање за правата и обврските! Еве, ги поканувам моите сонародници да дојдат кај нас и да дознаат за сè што им е нејасно! Со задоволство ќе им објасниме, ќе им кажеме кои се нивните права и обврски и дека во иднина можат гордо да шетаат низ градот Ниш и да се претстават како Македонци, без разлика дали се родени во Македонија или родени во Ниш, но истовремено и чесни и лојални граѓани на Ниш и Србија.

ТВ ЗОНА ПЛУС: А, како се изјаснуваат вашите деца?

БЛАГE ПЕТРУШЕВСКИ: (Преку смеа) Имам три деца, две ќерки и еден син, сите три се декларираат како припадници на македонското национално малцинство. Засега имам три „внучиња“, најстарата „внука“ има пет и пол години … Јас веќе ја учам да зборува на македонски јазик. Додека бев во активна (воена) служба, моето семејство не зборуваше македонски, такво беше времето … Сега сум пензиониран … Сега често зборуваме неколку македонски зборови на телевизија, исто така дома и на настани. во градот … Tака да тоа е убаво .. Таа разновидност, тоа шаренило придонесите за убавината на нашето здружение!

ТВ ЗОНА ПЛУС: Дали вашите деца знаат да пеат македонски песни и да играат македонски танц?

БЛАГE ПЕТРУШЕВСКИ:  Убаво прашање! Нема манифестација или радост на која не се пее на далеку познатата македонска песна „Македонско девојче“. Кога се мажеше мојата помала ќерка, кога доаѓаа пријатели и сватови по неа, јас нормално ја порачувам песната „Македонско девојче“, тие играат, пеат … А ќерката е во собата, подготвувајќи се за церемонијата … Кога ќе ја завршат песната, јас  ја повторно порачувам … И кога сèтоа заврши, таа ми приоѓа и со тажен израз на лицето ми вели: „Тато, да ли мораше да ја порачаш „Македонско девојче “?  Па, само што не се заплакав! “(Смеа).

Така да не помине манифестација на која не се запее македонска песна, но не поминува ниту радоста и дружење, каде што не се заиграат „Чачак“ , “Ужичко оро” и „Нишка Бања“ ​​…

ТВ ЗОНА ПЛУС: Колку настани како што се „Денови на македонската култура во Ниш“, па дури и кога се малку поинакви поради епидемијата на Крона вирусот, можат да го зајакнат идентитетот на Македонците во Србија, а од друга страна да ги поврзат двата народа, да ги врзат уште поцврсто ?

БЛАГE ПЕТРУШЕВСКИ: Тоа може да има големо влијание … Преку овие настани, ние првенствено сакаме да им покажеме на нашите сограѓани дека сме тука! Да постоиме, да сакаме да живееме заедно, да сакаме да ги запознаеме со креативноста на нашата нација, да сакаме да ги збогатиме културните настани во Ниш и да во организирање и реализирање не само оваа манифестација, туку и другите, ние активно соработуваме со градските културни институции и со градските општини, пред сè мислам на општините Медијана, Палилула и Пантелеј … Имаме посебна соработка со Нишкиот културен центар, со Народната библиотека „Стеван Сремац“,  со Куклениот театар, со посебните училишта за деца со посебни потреби во Ниш, „Царицата Јелена“ (поранешна „14 октомври“) и „Бубањ“, со Музичкото училиште, со Факултетот за уметности, со етно составот „Грација“, со безброј друштва и здруженија во Ниш, не можам сега ни да ги набројам …

ТВ ЗОНА ПЛУС: Кога веќе споменувате училишта, колку на вашите или на децата на вашите пријатели Македонци, им недостасува образование, или барем дел од образованието на македонски јазик? И дали сте вие за таква пракса?

БЛАГE ПЕТРУШЕВСКИ: Законите на Република Србија им дозволуваат на припадниците на националните малцинства да ги учат своите јазици. Една од досега неостварените цели на нашето Здружение е да организира изучување на македонскиот јазик со национална историја, како изборен предмет. Значи, постојат законски услови, меѓутоа, треба да собереме најмалку 15 деца, а во Ниш има релативно малку Македонци кои живеат во различни општини. Тие деца треба да ги доведеме во едно училиште, во една училница, а за тоа е потребно многу време и организација.

Дали постои интерес кај децата? Со нашето појавување во медиумите, нашето учество во организирање на активности и настани, можеме да ги охрабриме децата од наше потекло и нивната желба да научат нешто за нивниот јазик и нивната историја. Ние имаме една активност наречена „Запознајте ја татковината на твоите родители и предци за да ја сакаш повеќе“. Тоа е квиз за деца на возраст од 10 до 15 години од цела Србија, што го спроведуваме со помош на Министерството за надворешни работи на Северна Македонија и во соработка со Националниот совет на македонското малцинство и локалните самоуправи во кои има здруженија на Македонци. Тука, децата учат за историјата, географијата, општествениот живот на Македонија. Тие учат и одговараат на македонски јазик. Тие помеѓу себе се дружат и на тој начин настојуваме да ја надминеме таа бариера и да почнат да зборуваат на македонски јазик. Секако, тие мораат да зборуваат српски, бидејќи тие живеат тука, околината е таква, ние ги разбираме тие деца, но сакаме да ги охрабриме на овој начин барем да го скршат јазикот и да научат некои македонски збор.

ТВ ЗОНА ПЛУС: Ако ништо друго, тогаш барем преку песна?

БЛАГE ПЕТРУШЕВСКИ: Така е, така е!

Разговорот беше воден на отворањето на Деновите на македонската култура во Ниш, на 25 септември 2020 година.

MAKEDONAC U NIŠU

INTERVJU – Blage Petruševski, predsednik Udruženja građana makedonske nacionalne manjine „Vardar“

U Nišu živi od 1982.godine. Sam kaže da kad se „preračuna“, duže živi u Nišu, nego li što je živeo u rodnom Kumanovu i Makedoniji. Nije ni čudo što srpski jezik govori dobro, a niškim još bolje barata!

TV ZONA PLUS: Kad vas neko pita odakle ste, šta odgovorite?

BLAGE PETRUŠEVSKI: Ja kažem da sam iz Kumanova, Makedonac – Nišlija.

TV ZONA PLUS: Može li se tako?

Može, kako da ne ! Mi imamo, na sreću, zadovoljstvo da našu tradiciju, kulturu i običaje predstavljamo svuda u Srbiji, ne samo u Nišu, a i u Makedoniji. I gde god da odemo, rado ističemo da smo iz Niša, da predstavljamo Udruženje, ali i grad Niš i našu matičnu republiku, Makedoniju, u kojoj je većina naših članova rođena, ali život je tako hteo da živimo, stvaramo i penziju dočekamo u Gradu Nišu.

TV ZONA PLUS: Članovi Udruženja čiji ste predsednik su i pripadnici većinskog naroda, Srbi. Koliko je to dokaz da smo toliko slični, da ne postoji razlog da budemo „različiti“, da možemo da živimo kao dobri prijatelji, komšije?

BLAGE PETRUŠEVSKI: To je očigledan primer da nacionalna pripadnost nije opredeljujuća (kada je reč o tome, prim.aut) da li je neko čovek ili nije, da li neko želi da se druži ili ne želi!Naše Udruženje je otvoreno, društvo građana, ne zanima nas politika, članovi mogu, osim Makedonaca, da budu i ostali koji žele ili ih neka lepa uspomena vezuje za Makedoniju, neka rodbinska veza, da li je služio vojni rok tamo, da li ima prijatelje, da li mu je dete udato ili oženjeno tamo… Nije bitno koji je povod, već jednostavno žele da se priključe i druže sa nama. Uvek je takav dobrodošao! Članovi koji su srpske nacionalnosti osećaju se potpuno ravnopravno! Evo, primer je to da je predsednik Skupštine našeg udruženja pola Makedonac, a pola Srbin! Majka mu je Makedonka, otac Srbin, on je profesor, doktor u Klničkom centru, voli što je to tako i rado se druži sa nama. A ja koristim priliku da sugrađane koji su zainteresovani pozovem da dođu da se družimo i da tako bar malo doprinesemo da ojačaju kontakti i veze koje i onako postoje među građanima Srbije i Makedonije.

TV ZONA PLUS: Da li ste nekada u Nišu, ili u Srbiji, doživeli neprijatnost samo zato što se Makedonac?

BLAGE PETRUŠEVSKI: Ja sa ponosom mogu da kažem da sam bio pripadnik JNA, da sam učesnik ratnih dešavanja 90-ih godina, da sam rukovodio jednom vojnom jedinicom, da sam u njenom sastavu imao i vojnike na redovnom odsluženju vojnog roka i rezerviste i to od Bujanovca do Vojvodine. I za vreme svih tih dešavanja, ja sam bio prihvaćen kao čovek koji se brine o njima, koji izvršava zadatke koje je propisao Ustav i rukovodstvo (tadašnje, prim.aut.) države. Zaključak: Ja nikada nisam osetio bilo kakve probleme zato što sam pripadnik druge narodnosti. Dešavalo se nekada, sa nekom administracijom, da pogrešno upišu moje ime, jer je malo karakteristično – Blage… Ili napišu da se prezivam Petrušević, ali ja ih ljubazno opomenem i ljudi se izvine, isprave grešku i nema problema! Uostalom, kroz naše Udruženje je prodefilovalo preko 400 ljudi i nisam imao priliku da od nekog našeg člana čujem da se oseća nipodaštavanim ili povređenim zato što je pripadnik makedonske nacije ili zato što je član Udruženja Makedonaca „Vardar“ iz Niša. Naprotiv! Mi smo vrlo rado viđeni i pozivani na sve manifestacije i u sve medije u Nišu i van grada Niša.

TV ZONA PLUS: Kad je reč o političkom životu, kakva je tu situacija? Koliko uopšte ima Makedonaca u Nišu?

BLAGE PETRUŠEVSKI: Udruženje Makdonaca „Vardar“ je udruženje građana i politici je zabranjeno i da odškrine vrata i uđe među nas! A kad je reč o ovom drugom, po zadnjem popisu iz 2011.godine, u Nišu se 837 građana izjasnilo da su pripadnici makedonske nacionalne manjine. To je zvanično! Nezvaničan je podatak da u Nišu živi preko 14 000 naših sugrađana koji imaju poreklo iz Makedonije. Međutim, vreme je učinlo svoje, te se ti ljudi nisu izjasnili da su pripadnici makedonske nacionalne manjine.

TV ZONA PLUS: Da li im zamerate?

BLAGE PETRUŠEVSKI: Pa, ja tim ljudima koji su davno došli, ne zameram! Zameram velikom broju sunarodnika za koje znamo da su pripadnici makedonskog naroda, a nisu se izjasnili kao Makedonci, a nisu se upisali ni u poseban birački spisak makedonske nacionalne manjine! A to je vrlo važno! Sve nacionalne manjine imaju poseban birački spisak i trebalo bi da se upišemo u njega, bar da nas bude oko 10 i po do 11 hiljada. U Srbiji živi 23 hiljade Makedonaca, a ako se u taj spisak bude upisalo više od 10 i po hiljada ljudi, mi ćemo moći da ostvarimo pravo na neposredne izbore za Nacionalni savet  Маkedonaca u Srbiji.

TV ZONA PLUS: Zašto mislite da ne žele da se upišu u taj birački spisak? Koji su razlozi?

BLAGE PETRUŠEVSKI: Pretpostavljam da je glavni razlog nedovoljna informisanost o pravima i obavezama. Zakoni i Ustav Republike Srbije dozvoljavaju svakom građaninu Srbije da se izjasni po nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Međutim, kod velikog broja sunarodnika očigledno postoji neki strah… Možda je to i nešto u genima, jer je makedonski narod mnogo propatio kroz istoriju i onda se to provlači kroz generacije, pa sada ne žele da se izjasne po nacionalnoj pripadnosti… Da sebi i svojoj deci ne bi naneli neku štetu, da im neko ne uzme penziju, da im neko ne uzme stan, da ih neko ne otera s posla…

TV ZONA PLUS: A postoje li realne osnove za taj strah od neke diskriminacije?

Ma, Bože, sačuvaj! Ne postoji nikakav realni (osnov za, prim.aut.) strah! To je samo posledica nedovoljne informisanosti o pravima i obavezama! Evo, ja pozivam svoje sunarodnike da dođu kod nas i informišu se o svemu što im nije jasno! Mi ćemo rado da im objasnimo, da im kažemo koja su im prava i obaveza i da ubuduće mogu da se sa ponosom šetaju gradom Nišem i da se predstavljaju kao Makedonci, da li rođeni u Makedoniji ili rođeni u Nišu, ali istovremeno časni i lojalni građani Niša i Srbije.

TV ZONA PLUS: A kako se vaša deca izjašnjavaju?

BLAGE PETRUŠEVSKI: (Kroz smeh) Ja imam troje dece, dve ćerke i sina, sve troje se izjašnjavaju kao pirpadnici makedonske nacionalne manjine. Za sada imam tri „unučića“, najstarije „unuče“ pet i po godina… Tog unuka već učim da govori makedonskim jezikom. Dok sam ja bio u aktivnoj (vojnoj) službi, u mojoj porodici se nije govorilo makedonskim, takvo je bilo vreme… Sada sam u penziji… Sada i na televiziji vrlo često progovorimo po koju makedonsku reč, isto i u kući i na manifestacijama u gradu… Tako da je to lepo.. Ta raznolikost, šarenolikost doprinosi lepoti našeg društva!

TV ZONA PLUS: Znaju li vaša deca da pevaju makedonske pesme i igraju makedonsko oro?

BLAGE PETRUŠEVSKI: Lepo pitanje! Nema manifestacije ili veselja na kojem se ne zapeva na daleko čuvena makedonska pesma „Makedonsko devojče“. Kad sam udavao mlađu ćerku, kad su dolazili prijatelji, svatovi po nju, ja normalno naručim pesmu „Makedonsko devojče“, oni sviraju, pevaju… A ćerka je u sobi, priprema se za ceremoniju… Kad završe pesmu, ja je ponovo naručim… I kad je sve to prošlo, ona mi prilazi i, onako sa nekim tužnim izrazom na licu, kaže: „Tata, da li si morao da naručiš „Makedonsko devojče“? Pa, samo što se nisam zaplakala!“ (smeh).

Tako da ne prođe manifestacija na kojoj se ne zapeva makedonska pesma, ali ne prođe ni veselje i druženje gde se ne zaigra i „čačak“ i užičko kolo i „Niška Banja“…

TV ZONA PLUS: Koliko manifestacije kao što su „Dani makedonske kulture u Nišu“, pa čak i kada protiču malo drugačije zbog epidemije korone, mogu da učvrste identitet Makedonaca u Srbiji, a sa druge strane da povežu oba naroda, da ih još čvršće vežu?

BLAGE PETRUŠEVSKI: To može mnogo da utiče… Mi kroz ove manifestacije želimo prvenstveno da pokažemo sugrađanima da smo tu! Da postojimo, da želimo da živimo zajedno, da želimo da ih upoznamo sa stvaralaštvom naše narodnosti, da želimo da obogatimo kulturna dešavanja u Nišu i da u organizaciji i realizaciji ne samo ove manifestacije, nego i drugih, aktivno sarađujemo i sa gradskim ustanovama kulture i sa gradskim opštinama, prvenstveno mislim na opštine Medijana, Palilula i Pantelej… Imamo izuzetnu saradnju sa Niškim kulturnim centrom, sa Narodnom bibliotekom, sa Pozorištem lutaka, sa specijalnim školama za decu sa posebnim potrebama u Nišu, „Carica Jelena“ (bivši „14.oktobar“) i „Bubanj“, sa Muzičkom školom, sa Fakultetom umetnosti, sa etno sastavom „Gracija“, sa bezbroj društava i udruženja u Nišu, ne mogu ni da ih nabrojim sada…

TV ZONA PLUS: Kad već pominjete škole, koliko je vašoj ili deci vaših prijatelja Makedonaca, nedostajalo obrazovanje, ili bar deo obrazovanja na makedonskom jeziku? I da li ste vi za takvu praksu?

BLAGE PETRUŠEVSKI: Zakoni Republike Srbije dozvoljaju da pripadnici nacionalnih manjina izučavaju svoje jezike. Jedan od za sada neostvarenih ciljeva našeg Udruženja je i da organizujemo izučavanje makedonskog jezika sa istorijom makedonskog naroda, kao izbornog predmeta. Znači, postoje zakonski uslovi, međutim, trebalo bi da okupimo najmanje 15 dece, a u Nišu ima relativno malo Makedonaca koji žive u različitim opštinama. Trebalo bi da dovedemo tu decu u jednu školu, u jednu učionicu, tako da za to treba puno vremena i organizacije.

Da li postoji zainteresovanost dece? Našim pojavljivanjem u medijima, našim učešćem u organizaciji aktivnosti i manifestacija, možemo da podstaknemo kod dece našeg porekla i želju da ona nauče nešto o svom jeziku i svojoj istoriji. Mi i imamo jednu aktivnost koja se zove „Upoznaj domovinu svojih roditelja i predaka da bi je više voleo“. To je kviz za decu od 10 do 15 godina iz cele Srbije, koji realizujemo uz pomoć Ministarstva spoljnih poslova Severne Makedonije i u saradnji sa Nacionalnim savetom makedonske manjine i lokalnim samoupravama u kojima postoje udruženja Makedonaca. Tu deca nauče nešto o istoriji, geografiji, društvenom životu Makedonije. Uče i odgovaraju na makedonskom jeziku. Međusobno se druže i tako pokušavamo da slomimo tu barijeru i da progovore makedonskim jezikom. Naravno da oni moraju da govore srpskim jezikom, jer žive ovde, okruženje je takvo, mi tu decu razumemo, ali želimo da ih na ovaj način podstaknemo da makar prelome jezik i da nauče neku makedonsku reč.

TV ZONA PLUS: Ako nikako drugačije, onda bar kroz pesmu?

BLAGE PETRUŠEVSKI: Tako je, tako je!

Razgovor je vođen na otvaranju Dana makedonske kulture u Nišu, 25.septembra 2020.godine.

Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

 

 

 

 

 

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com