MALI: KRIZA U AMERICI NEĆE IMATI NIKAKAV UTICAJ NA PRIVREDU U SRBIJI (VIDEO)

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da bankarska kriza u Americi neće ni direktno ni indirektno uticati na banke i uopšte finanasijski i privredni sektor u Srbiji.

„Ono što je važno za našu privredu je da mi nemamo nikakve direktne ni indirektne veze sa time, niti će biti bilo kakvih posledica. Narodna banka Srbije je u svom saopštenju bila veoma jasna po tom pitanju. Naše banke su stabilne kao i ceo finanasijski sistem“, rekao je Mali za RTS.

On je dodao da globalna kriza svakako utiče na srpsku privredu, jer kako je rekao „nismo izolovano ostrvo“, ali da država ima mehanizme da reaguje na vreme i na pravi način.

Beograd, 15. marta 2023.- Direktor EBRD za Zapdni Balkan Mateo Kolanðeli i potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali potpisuju sporazum. Potpisivanju sporazuma Srbie i EBRD prisustvovali su direktor evropskog energetskog tima EBRD, Grzegorz Zielinski, direktor EPS-a Miroslav Tomaševiæ i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Ðedoviæ. FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIÆ/ nr

Što se tiče predstojeće posete delegacije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Srbiji, Mali kaže da je reč o redovnim sastancima i podsetio da Srbija sa MMF-om sarađuje uspešno poslednjih 10 godina.

„Sve reforme koje smo sproveli, sproveli smo zajedno sa MMF-om. Za nas je to veoma važno jer na taj način osim što daju kredibilitet reformama usmeravaju nas i guraju da budemo bolji i brži. Upravo zbog toga Srbija ostvaruje neverovatne ekonomske rezultate, a na proteklom Kopanik forumu smo od MMF-a i Svetske banke dobili pohvale“, rekao je Mali.

Pre dva dana ministar je imao sastanak sa predstavnicima kineske kompanije CRBC, i kako je najavio u planu je aktuelizacija projekta industrijskog parka u Borči koji je zbog pandemije zaustavljen.

„Ponovo se aktuelizovao veliki injdustrijski park u Borči koji treba da zaposli preko 20.000 ljudi. Ogromna površina, reč je stotinama hektara. Zbog korone poslednjih 2,3 godine to se stavilo po strani, ali pošto se Kina sada otvara i taj projekat želim da vratim“, najavio je Mali.

On je najstarije građane podsetio da danas počinje i prijava za izdavanje Penzionerskih kartica kojima će moći da ostvare brojne popuste, u marketima, ali i banjama, kako je rekao ministar, u besplatne ulaske u pozorišta i muzeje.

Prijave se, kako je rekao, od danas podnose u filijalama Penziono invalidskog osigurana (PIO).

MALI: BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE BIĆE JOŠ AGRESIVNIJA

Siva ekonomija je neprijatelj sa kojim ćemo se nositi i kada je iskorenimo imaćemo lepšu i uređeniju Srbiju za našu decu, poručio je danas potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali na otvaranju Nacionalne konferencije „Bolji način“.

Mali je rekao, na konferenciji pod sloganom „Digitalizacija kao izlaz iz sive ekonomije“, da je borba protiv sive ekonomije jedan od stubova aktivnosti Vlade Srbije, te naveo da je od 2015. više od 70 odsto akcija, planova i aktivnosti po tom pitanju ispunjeno.

U periodu od 2017. do 2021. godine, po istraživanju NALED-a, smanjenjeno je učešće sive ekonomije za tri odsto, na 11,7 odsto, rekao je Mali.

Ocenio je da je to veliki korak napred, ali i velika obaveza da se nastavi agresivnije, brže, bolje i jače protiv sive ekonomije.

Naveo je da su aktivnosti za sistemsko rešavanje sive ekonomije bile i  uspeh e-fiskalizacije, kao i sistema e-faktura.

Svi gubimo u sivoj ekonomiji, a dobija samo onaj ko fiskalni račun nije dao, naglasio je Mali.

Kaže da je mnogo urađeno i na reformi Poreska uprave – PURS, preko portala e-porezi, te da se nastavlja sa daljim rasterećenjem zarada, što je u periodu od 2017. do 2021. godine dalo za rezultat da je iz sive u zakonsku zonu prešlo 200.000 zaposlenih, te da je sada stopa nezaposlenosti 9,2 posto.

Dodao je da je mnogo urađeno na koordinaciji inspekcija.

FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIÆ/ bs

Mali je najavio još jaču borbu države protiv sive ekonomije, jer svaki dinar koji se uvede u legalne tokove doprinosi rastu ekonomije.

Istakao je da su važne dalje reforme carine, te povezaivanje Poreske uprave sa carinom, kao i uvođenje e-akciza i e-otpremnica, te naglasio kao ključno korišćenje digitalizacije.

Govoreći o tek usvojenom programu borbe protiv sive ekonomije do 2025. godine rekao je da će biti nastavljena ulaganja u tržišnu inspekciju, te dalje rasterećenje zarada.

Poruka svima je da ćemo nastaviti borbu protiv sive ekonomije i rad van zakona se nikome neće isplatiti, poručio je on i dodao da  Srbija kroz sistemska rešenja pokazuje koliko je spremna da idemo do kraja, kada je ova oblast u pitanju.

On očekuje da će e-fiskalizacija i  e-faktura dodatno kada budu pokazali pune efekte uticati na smanjenje sive ekonomije.

Viceguvernerka NBS Dragana Stanić istakla je rezultate centalne banke na razvoju bezgotovinskog plaćanja i edukaciju na tom polju.

Istakla je značaj suzbijanje sive ekonomije kroz zdrav način razvoja bezgotovinskog sektora, te činjenja da takva plaćanja budu pristupačnija.

Kao poslednji dobar primer navela je da je omogućeno davocima smeštaja da mogu da prime bezgotovinske uplate.

Potpredsednica Upravnog odbora NALED-a Stanka Pejanović ocenila je da je uprkos dobrim rezultatima dosadašnje borbe obim sive ekonomije i dalje veoma visok.

Potrebno je da nastavimo sistematski i koordinisano da pristupamo rešavanju ovog izazova, rekla je ona.

Za novi program rekla da je dobro odmeren i izbalansiran, sa rešenjima koja će jačati kapacitete inspekcija, sudova i Poreske uprave i podržati odgovornu privredu podsticajima, rekla je ona.

FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIÆ/ bs

Naglasila je značaj smanjenja poreskog opterećanja plata, reforme neporeskih nameta, stimulisanja bezgotovinski plaćanja, novih oblika rada, sezonskog zapošljavanja, te akcija za jačanje svesti, kao što su nagradne  igre.

Dodala da je digitalizacija ključ u daljoj borbi sa nelojalnom konkurencijom, a da su efiskalizacija i efaktura stubovi, te da je bezgotovinsko plaćanje treći stub.

„Srbija ima snažan rast bezgotovinskog plaćanja, ali postoji prostor za unapređenje, dostizanje proseka centralne i istočne Evrope”, rekla je ona.

Istakla je da je zato Nacionalna inicijativa za bezgotoviska plaćanja Bolji način, sa partnerima obezbedila subvencije za 25.000 POS terminal za mala i srednja preduzeća.

Ambasadorka Savezne Republike Nemačke Anke Konrad ocenila je da siva ekonomija nanosi ogromnu štetu ne samo prihodima države, te kroz nelojalnu konkurenciju i nedostatak standard robe i usluga, već da se radi i o eksploataciji ljudi.

Istakla je da Nemačka pruža kontinuiranu podršku Srbiji u borbi protiv sive ekonomije, posebno kroz podršku bezgotovinskom plaćanju.

Ocenila je da su podsticaji daljem razvoju Srbije, jer se javni prihodi povećavaju smanjivanjem sive ekonomije.

Naglasila je da istraživanja pokazuju da je bezgotovinsko plaćanje pogodnije za praćenje, transparentnije, i smanjuje opterećenje građana i privrede.

Naglasila je da je sistemska borba protiv sive ekonomije prekretnica za Vladu Sbije i privredu, te značajna za prihvatanje pravnih tekovine EU.

„To je i važan korak ka pristupanju EU, i važno je uložiti neophodnu političku volju”, rekla je ona.

Ministru Malom čestitala je na podsticanju digitalizacije fiskalnog sektora, što je od značaja u borbi protiv sive ekonomije.