Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno je oko 444.000 ljudi, što je za oko 18 odsto manje nego pre godinu dana.

Direktor NSZ Zoran Martinović ocenjuje da je tržište sada stabilno i da gotovo cele godine imamo kontinuirano smanjivanje broja ljudi na evidenciji NSZ. Dodaje da neki na posao čekaju duže od godinu dana, ali da se neki drugi na evidenciji NSZ zadržavaju veoma kratko. Sve zavisi od zanimanja, a posao odmah nađu IT stručnjaci, ali i majstori.

“Smanjivanje je s jedne strane rezultat efikasne primene mera aktivne politike zapošlavanja koje sprovodi NSZ, ali i nekih drugih programa i ekonomske politike koju sprovodi Vlada Srbije”, kazao je direktor.
Dodao je da je rezultat te politike povećana privredna aktivnost u skoro celoj Srbiji i da je zato mnogo veća tražnja za radnicima, te da je za očekivati da se ovi trendovi nastave i do kraja godine.
U prilog tvrdnji da je tržište rada u našoj zemlji stabilno, Martinović navodi da je stopa nezaposlenosti u Srbiji u prvom kvartalu ove godine bila 10,6 odsto, što je oko 2,2 odsto manje nego u prvom kvartalu 2021. godine.
“Stabilna je i stopa zaposlenosti tako da govorimo o pozitivnim kretanjima i stabilnom tržištu rada u Srbiji, iako smo bili pogođeni dvogodišnjom pandemijom”, kazao je Martinović.

Osim broja nezaposlenih, smanjuje se i broj korisnika novčanih naknada, kojih je trenutno oko 30.000.
Martinović kaže da vreme čekanja na posao u ovom trenutku zavisi od kategorija nezaposlenih, pa neke od njih na posao čekaju duže, a neki i veoma kratko.

Reč je o deficitarnim zanimanjima kakva su trenutno sva majstorska zanimanja u građevini i zanatstvu, ugostiteljstvu, turizmu. Naravno i visokokvalifikovani iz sektora informaciono-komunikacionih tehnologija, elektrotehnike, elektronike, računarstva, a deficitarni su i profesori matematike, fizike, inženjeri mašinstva, građevine, profesori stranih jezika, pogotovu engleskog i nemačkog, navodi sagovornik Tanjuga.

Kaže da do posla teže dolaze stariji od 50 godina, naročito ako su bez kvalifikacija, zatim mladi ljudi bez odgovarajućeg radnog iskustva, mada je, kako ističe, to relativna stvar jer sada postoji tražnja i za mladima. Teže se zapošsljavaju i osobe sa invaliditetom, zatim Romi kao i oni koji nemaju znanja i veštine, radne navike ili radno iskustvo koje poslodavci traže.