MEDARSKA KRIZA: SMANJENA PROIZVODNJA MEDA I RAST CENA

Zbog smanjenih količina usled nestabilnog vremena bagremov med sa sadašnjih 1.200 dinara mogao bi da poskupi na 1.500 dinara, ocenjuju pčelari. Kaži da cena meda zavisi i od izvoza, a ove godine srpski med se neće izvoziti zemlje Evropske unije zbog tamošnje preniske otkupne cene. Savez pčelarskih organizacija je u pregovorima sa kupcima iz Kine i nekoliko arapskih zemalja, pa je pitanje koliko će meda ostati kod kuće ukoliko se ta velika i platežna tržišta otvore. A onda će i domaća cena biti drugačija.

PČELARI U POTRAZI ZA NOVIM TRŽIŠTIMA MEDA

Zoran Milojković, pčelar

Cena teglice meda u prodavnicama u Srbiji postala je sve nedostižnija za većinu prosečnih potrošača, budući da kilogram ponegde košta i oko 2.000 dinara. Pčelari su iz sezone u sezonu sve nezadovoljniji jer su, kako tvrde, svi inputi u pčelarstvu drastično poskupeli, dok je cena meda u veleprodaji pala govoto za pola. Uz to ni vremenski uslovi nisu išli na ruku pčelarima.

„Ova godina je bila teška i daleko ispod prosečne godine. Ostvareni su samo 10 odsto proizvodnje zbog prirodnih meteoroloških uslova. Bagremov meda ima samo od pet do sedam kilograma po košnici, a podbacio je i lipov i suncokretov na celoj teritoriji Srbije što se retko dešava”, kaže pčelar Zoran Milojković iz Društva „Matica“ Niš.

Posao se, tvrde, više ne isplati, a razlog tome je i zastoj u izvozu srpskog meda u evropske zemlje zbog tamošnje preniske otkupne cene.

“S obzirom na to da je godina loša, a na tržištu stanje haotično, zbog rata u Ukrajini smanjen je uvoz naš med u druge zemlje. Nema garancija, i SPOS je zapakovao med koji će se prodati i da će Poštanska štedionica dati 3 evra pre prodaje, ali se to ne dešava”, objašnjava Milojković. 

U Savezu pčelarskih organizacija se nadaju da će, nakon što je potpisan Protokol o izvozu meda u Kinu, ubrzo biti završena i registracija objekata za izvoz, te da će se konačno stvoriti uslovi da naš med krene ka kupcima.

“Rešenje je da se država umeša u otkup i omogući prodaju srpskog meda u arapske zemlje”, kaže Milojković. 

Inače, godišnja proizvodnja meda u Srbiji je od četiri do 12.000 tona, zavisno od sezone, a registovano je oko 20.000 pčelara čiji se med do sada najviše izvozio u Italiju, Norvešku, Nemačku, Austriju i Francusku. Prošle godine je izvezeno oko 1.700 tona što je prema oceni Saveza pčelarskih organizacija priličan pad, a ove godine zbog situacije na tržištu nastavlja da pada.