Milošu Krstiću – Nagrada Nišvila za životno delo

Milos Misa Krstic – PHOTO licna arhiva umetnika

Proslavljeni džez pijanista, kompozitor, aranžer, pedagog, džez promoter, istoričar i esejista Miloš – Miša Krstić, dobitnik je nagrade za životno delo koju Nišville jazz festival tradicionalno dodeljuje najistaknitijim srpskim muzičarima. Miši Krstiću će nagrada biti uručena tokom Nišvila 2020 u sredu 12. avgusta, a publika će pozdraviti prvog dana glavnog programa festivala – u četvrtak 13. avgusta.

Miloš Krstić, jedan retkih od džezera koji nikada nisu pravili bilo kakve muzičke kompromise – prvi je muzičar sa ovih prostora koji je magistrirao džez (1995. godine) u kolevci te muzike (Univerzitet Southern Illinois u Edvardsvilu), gde je jedno vreme i radio kao asistent za kombo sastave i istoriju džeza.

Rođen je 1947. godine. Veoma rano se zainteresovao za muziku i sa 9 godina počinje da sporadično uzima časove klavira. Već sa 11 godina – njegova glavna muzička preokupacija postaje džez, koji takođe sam usavršava sakupljajući i slušajući ploče džez velikana. Prve džez svirke imao je kao šesnaestogodišnjak u čuvenom klubi “Euridika” gde je svirao sa muzičarima bar duplo starijim od sebe. Studirao je (i diplomirao) agronomiju, i još tada boravio u USA gde je , kako kaže imao prvi plaćenu svirku u jednom klubu u Severnoj Karolini. S obzirom da je već tada imao renome izverziranog klaviriste, dobijao je mnoge ponude da se priključi estradnim orkestrima, ali je on to odbijao, pa je “obeležen” kao “sobni klavirista”. S obzirom da nije formalno završio nižu i srednju muzičku školu, uz položene diferencijalne ispite i prijemni ispit, upisao je i diplomirao (klasičnu) kompoziciju na FMU u Beogradu.

Osim za sving i posebno bi bap, Miša Krstić je i jedan od najvećih evropskih autoriteta za afro-kuban stil u džezu. Tokom posete Kubi 1990. godine iskoristio je da “na izvoru” – u Centro De Investigacion Y desarallo da la Musica Cubana u Havani – proveri mnoge muzikološke informacije o stilovima njihove muzike o kojima nije bilo informacija u knjigama. Često je pod svojim imenom vodio trio i radio bukvalno sa svim aktivnim jugoslovenskim džezistima. Bio je član dve sigurno najznačajnije džez formacije u Srbiji: Big Benda RTB i Seksteta “Marković – Gut”, ali i član Zagrebačkog džez kvinteta. Na spisku džez velikana sa kojima je nastupao i snimao su i Tony Scott, Duško Gojković, Alvin Queen, Clark Terry, Peter Erskin Bill Hardman, Junior Cook, Teddy Edwards, Leo Wright, SUIE Big Band , Bill Saxton, Billy Pierce, Boby Carcasses, Hanes Beckman, Willie Akins … Svirao je na mnogim velikim festivalima ( na mnogima od njih i više puta) među kojima i na verovatno najznačajnijem North Sea u Holandiji, ali i u Ljubljani, Mariboru i na Bledu (Slovenija), Zagrebu i Osijeku (Hrvatska), Segedinu, Debrecinu i Velikoj Kaniži (Mađarska), Istanbulu (Turska), Pragu (Češka), Sibiu, Temišvarau i Garani (Rumunija), Burghausenu, Ingolštatu, Drezdenu i Ulmu (Nemačka), Irvei (Italija), Gentu (Belgija), Parizu (Frqancuska), Havani (Kuba), Sofiji (Bugarska), Skoplju (Severna Makedonija),Tirani (Albanija) i Elmhurstu i Edvardsvilu (USA), kao I u više gradova u Rusiji tokom “Nedelje srpske culture”… Učestvovao je na četrdesetak albuma, kako pod svojim imenom, tako i kao član ili specijalni gost domaćih i inostranih sastava.

Kada je reč o klasičnoj muzici , osim ispitnih radova a FMU (Diptih za simfonijski orkestar “Introdukcija i alegro”, solo pesme i horska svita na stihove Vaska Pope, svita za klavir “Veliki crnac”), Miša Krstić je napisao i Gudački klvartet u tri stava ( koji je javno izvođen) , a iza njega je i veliki broj kompozicija za male džez sastave kao i kompozicija i aranžmana za veliki jazz orkestar.

Napisao je je knjigu “Vek Džeza – od Sent Luisa do Beograda” koja je (u drugom izdanju Zavoda za udžbenike) postala i zvanični udžbenik Istorije džeza na džez odseku Muzičke škole “Stanković”. Mnogi džezeri za domaće scene istaći će i značaj Krstićevog “Jazz praktikum”; (1986), koji je u to vreme mladim muzičarima koji su ulazili u džez – praktično bila prva prilika da dođu do partitura džez standarada i steknu uvid u korsine i znalački interpretirane teoretske postavke džeza. Objavio je i biografiju Čarlija Parkera “Top Bird”, “Muziku severno amerličkih crnaca” u kojoj (uz “ilustrovanje” notnim primerima) govori o nastanku i glavnim istorisjkim i muzičkim elementima gospela, bluza, afro – kuban stila.

Krstić je uređivao džez emisije “Stereorame” Radio Beograda i Koncerta Studija B, a autor je TV serijala “Spomenici džez tradicije”