Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da će ove godine biti investirano više od milijardu dinara u infrastrukturu na svim nivoima obrazovanja . Kako je najavio, najviše novca izdvojiće se za završetak izgradnje studentskog doma u Nišu. Nakon šest pokušaja u prethodnom periodu, ministar očekuje da će se uskoro radovi nastaviti.
Stanković je, u intervjuu za Tanjug, rekao da će u 2026. godini oko 900 miliona dinara biti opredeljeno za projekte u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju, a oko 250 miliona dinara za univerzitetsko obrazovanje. “Raspolažemo sa malo manje od milijardu dinara za ulaganja u predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. Zahtevi su daleko veći, više od 10 milijardi dinara, ali naša realnost je takva kakva je. Gledaćemo da radimo prema prioritetima, da uradimo što je moguće više i da raspodelimo sredstva tako da svi delovi Srbije dobiju mogućnost da imaju kvalitetnije obrazovne ustanove“, rekao je Stanković i dodao da je planirano da se u rekonstrukciju škola uloži 55 miliona evra.
Kao jednu od najvećih infrastrukturnih investicija izdvojio je završetak izgradnje studentskog doma u Nišu navodeći da se očekuje da će se vrlo brzo, nakon okončane tenderske procedure, postići dogovor i započeti radovi na tom objektu. “Gradnja doma je šest puta već pokušavana, mislim da ćemo vrlo brzo finalizovati to i da ćemo u roku od godinu dana imati vidljiv i proveriv rezultat, odnosno podizanje kapaciteta studentskog grada za 1.000 mesta što će značajno unaprediti studentski život u Nišu“, kazao je ministar. Na pitanje da li su u 2026. predviđene izmene i u kom stepenu obrazovanja kada je reč o nastavnim planovima i programima, Stanković je rekao da će se ići u pravcu stvaranja koncepta funkcionalnog znanja sa ciljem da se prate potrebe tržišta i inovativne tehnologije u savremenom svetu. Istakao je da će, kada je reč o srednjem obrazovanju, u stručnim školama akcenat biti na oblasti građevinarstva gde će biti uvedena tri nova profila, kao i da će obrazovanje biti podsticaj i za razvoj vinarske industrije i IT sektora gde se, takođe, planira uvođenje novih obrazovnih profila. Stanković je naveo da je ideja da se u saradnji sa Privrednom komorom Srbije stručna praksa srednjoškolaca u kompanijama produži za pet nedelja i da traje 42 sedmice. “Želimo da napravimo sintezu između stručnog obrazovanja i direktnog obrazovanja u kompanijama da bi učenici bili konkurentniji na tržištu radne snage u Srbiji i regionu. Naš cilj je da što više mladih ostane u zemlji i zato želimo da izgradimo vitalan i savremen obrazovni sistem. Naša namera je da to bude odmah, ne želimo da pričamo o tome kao o planu, već kao o nečemu što realizujemo“, naglasio je ministar. Stanković je kazao da je potrebna postepena i promišljena reforma nastavnog programa u gimnazijama sa ciljem da se taj program učini što atraktivnijim i da odgovara potrebama vremena i dodao da u taj proces treba uključiti stručne institucije i stručnu javnost. Na pitanje kakva je situacija sa nastavnim kadrom u školama, Stanković je najavio da će u januaru biti pokrenuta inicijativa da se pojačaju kapaciteti fakulteta za školovanje nastavnika matematike, biologije, geografije, fizike i hemije i dodao da će nastavnici iz tih oblasti dobiti tretman deficitarnih zanimanja što će, kako je pojasnio, promeniti njihovu kategoriju kada je reč o finansiranju iz budžeta. “U sredinama gde nedostaju nastavnici iz tih predmeta, nameravamo da pokrenemo projekat stipendiranja mladih koji odluče da se bave nastavničkim poslom. Nažalost, imamo oblasti u kojima ljudi, koji nisu matično vezani za nastavničku struku, predaju određene predmete. Da ne bi mašinski inženjeri predavali matematiku, nego da imamo kompetentne nastavnike, gledaćemo da stipendiramo mlade u onim krajevima gde su deficitarni nastavnici matematike, biologije, hemije ili geografije“, rekao je Stanković. Na pitanje da li su predviđena nova zakonska rešenja i da li će biti još izmena, nakon usvajanja izmena zakona kojima se uvode udžbenici od nacionalnog značaja, Stanković je kazao da je u proceduri više zakona – Zakon o osnovama vaspitanja i obrazovanja i prateći zakoni o predškolskom obrazovanju, osnovnoškolskom i srednjem obrazovanju, kao i da ti zakoni treba da donesu jednostavnija i preciznije definisana pravila po kojima će funkcionisati obrazovno-vaspitni sistem na sva tri nivoa. “Neke institute ćemo zameniti, učinićemo transparentnijim proces upravljanja, jednostavnijim procedure za donošenje odluka, jasnije ćemo definisati ulogu škole, pokušaćemo da je zaštitimo od bilo kakvih udara političkog života, posebno dnevne politike“, istakao je Stanković. Podsetio je da su u 2025. godini donete izmene i dopune Zakona o udžbenicima koje jasno definišu predmete od nacionalnog značaja i utvrđuju koje udžbenike izdaje domaći javni izdavač. “Pokušaćemo da stvorimo preduslove da u 2026. postavimo osnovu za to da u školskoj godini 2027/28. krene ta ideja o redefinisanim udžbenicima od nacionalnog značaja, barem u delu koji se tiče onoga što bi izdavao javni izdavač“, rekao je Stanković. Dodao je da su predviđeni udžbenici za geografiju i istoriju i almanah “Jezik i nacionalna kultura“ koji bi, osim štampanog, imao i digitalni oblik. Govoreći o digitaliaciji u obrazovanju, Stanković je kazao da će oko 600 miliona dinara biti uloženo u računarsku opremu ističući da Srbija ima značajnu povezanost škola sa internetom i da u 40 odsto osnovnih škola nastava može da se odvija uz upotrebu veštačke inteligencije, a da je namera da se ulaganjem u digitalnu infrastrukturu taj procenat poveća.
