“MOJA OMILJENA TETKA”: KNJIGA SA POSEBNIM POTREBAMA KOJA RUŠI PREDRASUDE I UČI TOLERANCIJI

“Moja omiljena tetka” jedna je od retkih društvenih igara uz koju deca kroz glavne junake, tetku Em i njenog bratanca, dečaka Jovana, uče o barijerama sa kojima se svakodnevno susreću osobe sa invaliditetom.

Igra je nastala po istoimenoj knjizi i bojanki autorke Marije Lazarević iz Brestavca, sela na teritoriji Grada Leskovca, koja je i sama osoba sa invaliditetom.

Uz pomoć ljudi dobre volje, svih onih koji su videli i igrali igricu, ali pre svega članova Udruženju za negovanje tradicije “Višnja” iz Niša i zaposlenih u Domu kulture Brestovac, igra je iz Leskovca, gde je nastala i počela najpre da se širi, došla i do mališana i njihovih roditelja u Nišu.

Deca su je sa oduševljenjem prihvatila i već su je igrali sa mnogim vršnjacima.

KO SU JOVAN I NJEGOVA OMILJENA TETKA?

Akteri igre “Moja omiljena tetka“ su junaci istoimene knjige, dečak Jovan i tetka Em. Žude za palačinkama sa kremom, ali im nedostaju svi sastojci za ovu poslasticu. Odlaze u nabavku, ali se usput susreću sa brojnim preprekama koje su za tetku nepremostive samo zato što je u invalidskim kolicima.

Marija Lazarević, autorka knjige i društvene igrice

Knjiga sadrži 17 priča, inspirisanih istinitim događajima autorke i njenog bratanca u prevazilaženju prepreka na koje su nailazili u zajedničkim aktivnostima.

Kako ući u prodavnicu bez rampe ili u visokopodni autobus? Kako i da li se može proći pored parkiranih vozila na trotoaru? Glavni junak Jovan, se uz svoju tetku Em, upoznaje se sa postojanjem i drugih barijera: stepenika u igraonicama, poslastičarnicama, zgradama, gde nisu mogli zajedno ući ili visokih ivičnjaka, zbog kojih moraju zaobilaznim putem. Svi te problemi su iz knige pretočeni u društvenu igru.

Njih, tokom igre, rešavaju igrači.

PREPREKA! I REŠENJE!

Tetka ne može tako lako da ide, jer je u invalidskim kolicima. Zato oni moraju da prođu sve prepreke da bi na kraju mogli da naprave palačinke, objašnjava mala Petra Ilić, dok sa drugom Nikolom igra ovu društvenu igru.

Nikola Đorđević odmah nabraja koje su to prepreke koje igra postavlja pred Jovana i njegovu tetku.

To su autobusi, postoje crveni znaci za tetku kad ona jednostavno ne može da uđe negde lako. Recimo, prodavnica za krem – ona je na crvenom polju. Onda ovaj “obični” autobus u koji tetka ne može takođe da uđe. Tu je i rupa na putu koja šalje tri polja unazad, nabraja Nikola Đorđević neke od prrepreka sa kojima se osobe sa invaliditetom bukvalno svakodnevno susrežu prilikom svakog izlaska van kuće.

Ova deca su u stvarnom životu upoznala dečaka Jovana i njegovu tetku Em. Jer to su stvarni ljudi! Tetka je Marija Lazarević. Ona je napisala knjigu, koju je ilustrovao Dušan Cvetković, a po kojoj je urađena i društvena igrica.

Deca se ne rađaju sa predrasudama, već ih stiču tokom života, zavisno od sredine u kojoj žive! Ja deci pričam da će sutra neki od njih postati inžinjeri, neki građevinari, drugi će, možda, raditi u parking servisu, urbanizmu… I da bez obzira gde rade, treba da se sete drugačijih od njih i da, čak i ako ne postoji adekvatna zakonska regulativa, razmisle i postupe kao ljudi, kaže autorka knjige i društvene igre “Moja omiljena tetka”.

Igra je osmišljena tako da skrene pažnju na barijere sa kojima se svakog dana susreću osobe sa invaliditetom, kako na arhitektonske, tako i društvene.

Igra je jednostavna! A deca su naučila kako da prelaze barijere! Prvi put su se mnoga deca srela sa niskopodnim autobusom, pa su morali da shvate razliku između tog i visokopodnog autobusa, da vide šta to znači! Zašto tetka u kolicima ne može jednostavno niz stepenice? Kako se savladavaju prepreke?  Igra šalje poruku da svi mi imamo jednake potrebe, ali nejednake mogućnosti i deca su je sa oduševljenjem prihvatila. Traže da je igraju i prenose svojim vršnjacima, kaže Maja Sević iz Udruženja za negovanje tradicije “Višnja” Niš.

ŠIRA SLIKA DRUŠTVA: STVARAN SVET OKO MENE

“Moja omiljena tetka” je deo šireg projekta “Prihvati razlike – pobedi predrasude” koji jedini na ovaj način ruši predrasude o osobama sa invalidtetom.  Sve je počelo u Leskovcu.

“Moja omiljena tetka je već postala brend. Deca iz Leskovca unazad već godinama znaju za ovu igricu. Tako su je deca iz Niša i videla kod prijatelja I rođaka, pa su i mame i tate i tetke poželeli da je nabave svojoj deci i nauče ih da je igraju. Namenjena je pre svega deci, jer se ona rađaju bez predrasuda, ali isto tako i odraslima da nauče kako da žive bez njih,kaže Ivana Stojković Jović, urednik programa u Domu kulture Brestovac.

DOBRI LJUDI VODE SVET KORAK NAPRED

Udruženje za negovanje tradicije “Višnja” u Nišu je nedavno promovisalo igru u saradnji sa Domom kulture Brestovac, a ceo projekat podržava Ministarstvo kulture i informisanja.

„Moja omiljena tetka“ će se igrati i na drugim radionicama, kako u Nišu, tako i u Leskovcu.

Svako dete koje dođe na radionicu dobija igru na poklon, a želja kreatora igre je da sledeće godine bude dostupna školskoj deci u Srbiji.

I tako je ova sasvim obična, ali za naše područje i vrlo neobična igra, dokazala da se znanje i mudrost, a uz njih tolerancija, empatija, istinsko razumevanje i humanizam, najlakše šire i “primaju”, kako narod kaže, od usta do usta!

“KNJIGA SA POSEBNIM POTREBAMA” PROMOVISANA I NA FILOZOFSKOM FAKULTETU U NIŠU

”Ovo je knjiga sa posebnim potrebama. Ona ima posebnu potrebu da sve vas podstakne da prihvatite razlike i savladate predrasude!”

Knjiga na čijim koricama se nalazi ovaj tekst sredinom leta je promovisana na Filozofskom fakultetu u Nišu u organizaciji elektronskog časopisa fakulteta “Bez limita”.

Cilj je bio da se sem knjige ”Moja omiljena tetka”, u kojoj mališan, odrastajući uz tetku, uči da postoje i fizičke ali i socijalne, društvene, prepreke za tetku koja je drugačija od drugih samo po načinu na koji se kreće, u invalidskim kolicima, predstave i drugi projekti njene svestrane autorke. Jer, upravo je kreativnost i upornost autorke iznedrila i bojanku i društvenu igru! Sve je to deo projekta “Prihvati razlike – pobedi predrasude” koji je podržao i Grad Leskovac.

“Uspeh i radost se uvećava kada se deli sa prijateljima, jer prijatelji su porodica” istakla je autorka Marija posle promocije.

Knjiga je namenjena svim uzrastima. Dušan Cvetković je ilustrovao knjigu po uzoru na lične fotografije tetke i bratanca.

Ilustracije u boji privlače mališane, a starije inspirišu da razmišljaju o temama o kojima nisu ranije.