A cloud of smoke raises after an explosion in Lviv, western Ukraine, Friday, March 18, 2022. The mayor of Lviv says missiles struck near the city's airport early Friday. (AP Photo)
MOSKVA: NE VIDIMO NIŠTA ZAISTA OBEĆAVAJUĆE U PREGOVORIMA
Trideset peti dan rata u Ukrajini. Zamenik gradonačalnika Kijeva navodi da je noć protekla relativno mirno i da ukrajinska prestonica nije granatirana.
Ukrajinski pregovarač Mihail Podoljak izjavio je da je optimista nakon pregovora sa Rusijom na kojima je Moskva saopštila da će smanjiti vojne operacije u blizini Kijeva i grada na severu Ukrajine. Naveo je da će se za predloženi sistem bezbednosnih garancija za Ukrajinu, koji će biti ponuđen u zamenu za njenu neutralnost, odlučiti na nacionalnom referendumu, ali tek nakon što se ruske trupe povuku na položaje na kojima su bile pre napada na tu zemlju.
Kremlj pozdravlja činjenicu da je Kijev izneo zahteve za okončanje sukoba u Ukrajini u pisanoj formi, ali je navedeno da još nema znaka napretka.
Portparol Dmitrij Peskov rekao je da Rusija nije primetila ništa zaista obećavajuće ili što je izgledalo kao napredak, i rekao da je pred stranama dug period rada.
Glavni pregovarač Rusije Vladimir Medinski rekao je da je Ukrajina izrazila volju da ispuni ključne zahteve Rusije, kao i da Rusija ne menja svoju poziciju u vezi sa Krimom i Donbasom.
VIŠE OD ČETIRI MILIONA LJUDI NAPUSTILO UKRAJINU
(AP Photo/Markus Schreiber)
UNHCR je saopštio da je iz Ukrajine izbeglo više od četiri miliona ljudi.
Visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava Mišel Bašele izjavila je danas da je od početka ruske vojne operacije u Ukrajini potvrđeno 1.189 civilnih žrtava, uključujući 98 dece.
Kako je rekla, pravi broj civilnih žrtava verovatno će biti daleko veći, pojašnjavajući da je teško utvrditi broj u oblastima koje su najviše pogođene borbenim dejstvima, kao što je slučaj sa Marijupoljem, prenosi Bi-Bi-Si.
„Civili trpe nemerljive patnje, a humanitarna kriza je zabrinjavajuća“, upozorila je ona.
PANIKA U NEMAČKOJ I HOLANDIJI ZBOG GASA
Nemačka je izdala „rano upozorenje“ o mogućoj hitnoj situaciji u snabdevanju gasom i saopštila da je ta mera osmišljena da se pripremi za rizik od poremećaja ili zaustavljanje tokova prirodnog gasa iz Rusije.
Saopštenje dolazi u trenutku Moskva planira da uvede novi mehanizam za plaćanje gasa u rubljama što su zemlje G7 odbile, uključujući Nemačku. Zato nemački ministar ekonomije poziva potrošače i kompanije da smanje potrošnju rekavši da se „svaki kilovat sat računa“.
To isto od građana i privrede traži i holandska vlada.
Rusija tvrdi da zahtev za plaćanje energenata u rubljama ne predstavlja kršenje ugovora i očekuje da Rusija i Evropska unija postignu sporazum u vezi sa međusobnim razmimoilaženjem u narednih nekoliko dana.
Iz Moskve stižu i najave da će tražiti da se i druga ruska roba plaća u rubljama.
PUTIN SE SAGLASIO DA EVROPSKI PARTNERI NASTAVE DA PLAČAJU GAS U EVRIMA?
(Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP)
Nemački kancelar Olaf Šolc je posvećen dogovoru koji je postignut u okviru G7 da se ruski energenti plaćaju samo u evrima i dolarima, rekao je portparol nemačke vlade nakon razgovora nemačkog kancelara i ruskog predsednika, preneo je Rojters.
Portparol je dodao da je Putin Šolcu rekao da se ništa neće promeniti za evropske partnere i da će se plaćanja i dalje obavljati u evrima preko „Gasprom banke“, koja nije obuhvaćena sankcijama, a da će se nakon toga cena prebacivati u rublje.
„Šolc se tokom razgovora nije saglasio sa tom procedurom, ali je zamolio za pisanu informaciju kako bi je bolje razumeo“, kazao je portparol nemačke vlade.
Kijev kritikuje Nemačku
Ministar inostranih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba kritikovao je Nemačku jer, kako kaže, nije spremna da podnese ekonomsku žrtvu.
„Pojedine zapadne države su savršene u tome da traže izgovore“, rekao je Kuleba za magazin Štern.
Optužio je zapad, posebno Nemačku, za nedovoljnu podršku Ukrajini u trenutnoj situaciji.
„Nemačka strahuje od toga da mora podneti ekonomsku žrtvu, ali mi podnosimo prave žrtve – imamo ljudske gubitke“, naglasio je Kuleba.
Zatražio je obustavu ruskog izvoza i uvoza preko nemačkih luka, isključenje svih ruskih banaka iz SWIFT sistema, kao i obustavu uvoza nafte, gasa i uglja.
Lavrov: Preduzećemo akcije da zaobiđemo nelegitimne sankcije Zapada
Rusija će nastojati da, u međunarodnim razgovorima, osudi nelegitimne sankcije Zapada i da uz, podršku partnera, preduzme praktične korake koji će omogućiti zaobilaženje takvih mera, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na sastanku sa iranskim kolegom Hoseinom Amir-Abdolahijanom.
„U našim odnosima sa Iranom i sa drugim bliskim partnerima nastojaćemo da osudimo ovu neprihvatljivu pojavu u međunarodnoj diskusiji i da preduzmemo praktične korake koji će nam omogućiti da zaobiđemo ove nezakonite radnje“, izjavio je Lavrov, a prenosi ruska agencija Tas.
Lavrov je dodao da Rusija takođe vidi sankcije kao instrument zapadne politike koji je usmeren na „podrivanje principa suverene ravnopravnosti država“.
„Uočavamo eklatantne, uporne pokušaje da se revidiraju temelji koji su propisani poveljom Ujedinjenih nacija. Jedno od oruđa neprihvatljive politike su mehanizmi jednostranih nelegitimnih sankcija“, izjavio je Lavrov.
Istovremeno, šef ruske diplomatije je ukazao na interesovanje Moskve da izgradi partnerstvo sa Teheranom.
S druge strane, iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahijan je poručio da se Iran oštro protivi nametanju jednostranih sankcija Rusiji.
