U vremenu brzih promena, migracija, digitalizacije i globalne kulture, pitanje očuvanja identiteta postaje jedno od ključnih za svaku zajednicu. Posebno za manjinske zajednice. Kako sačuvati tradiciju, jezik i običaje, a istovremeno biti deo savremenog društva, da li je moguće uskladiti potrebu za pripadanjem i težnju ka jednakim šansama?
Ano vakti e zorale paruvipnasko, migraciako, digitalizaciako thaj globalno kulturako, o pučipe te arakhel pes o identiteto avela jekh kotar e ključna vash sakova komuniteti. Specialno pala e minoritetonge komunitetura. Sar te arakhas i tradicia, i ćhib thaj e običaija, thaj ano jekh vaxt te aves kotor taro o moderno amalipa, si śajpe te harmonizisarel pes i trubujipen te aves kotor thaj o kamipen vaś jekhutne shaipa?
Afirmativne akcije u oblasti obrazovanja, zapošljavanja i političke participacije nude okvir za veće uključivanje Roma, ali istovremeno otvaraju i brojna pitanja: Kako utiču na narušavanje stereotipa i predrasuda, da li te mere zaista doprinose suštinskoj ravnopravnosti, ili samo formalno obeležavaju različitost?
Afirmativne akcie ando umal e edukaciako, buchako thaj politikane participaciako den fremo pala majbari inkluzia e Rromengi, numaj ande jekh vrama von putaren vi buteder pučhimata: Sar keren efekto pe bilačhipe e stereotipurengo thaj predrasudengo, čače akala mere den kontribucia pala esencijalno jekhipe, vaj von numaj formalno markeren diverziteto?
