Nadežda Petrović – akademska slikarka, humanista, ratna bolničarka, za Niš posebno značajna kao osnivač Sićevačke likovne kolonije. 

U pokušaju da okupi slikare južnoslovenskog porekla, nezavisno od država u kojima su živeli i stvarali, inicirala je osnivanje Likovne kolonije u Sićevu, u blizini Niša, koja i danas traje, uprkos pauzi dužoj od pola veka.

To je samo jedan deo priče. Drugi je njen neumoran dobrotvorni rad.

Nadežda Petrović je jedan od osnivača Kola srpskih sestara, čije se članice, kako same kažu, trude da slede njen put i da njeno ime dostojno predstavljaju.

„Rođena je u Čačku 2. oktobra 1873. godine, kao prvo od devetoro dece.U porodici Petrović živela je sa sedam sestara i dva brata. Školovala se u Parizu, Minhenu i Rimu, ali se stalno vraćala svojoj tradicionalnoj Srbiji. Svu ljubav prema svojoj zemlji pretočila je u svoje slike i ostavila svojevrsni pečat za vjeki vjekova“ – priča predsednica Kola srpskih sestara u Nišu Ljiljana Stojanović.

Nikakvu kapitulaciju nije priznavala, a za nju je posebno bilo važno da čovečnost u čoveku ne kapitulira. Time se, kako kaže Ljiljana, rukovodila celog života.

„Zbog te svoje želje da uvek nešto daruje i da pomaže, ona je 28. avgusta 1903. godine u sali “Kolarca” zajedno sa Delfom Ivanić i njenim suprugom Ivanom Ivanićem i Savkom Subotić organizovala najveći ženski miting i osnovala Kolo srpskih sestara. Imenu je kumovao naš čuveni pisac Branislav Nušić“.

Kolo srpskih sestara je dobrotvorno, humanitarno, kulturno-prosvetno društvo, društvo žena, udruženje zasnovano na svetim principima jevanđelja, rodoljublja i milosrđa.

„Načela koja su tada ustanovljena negujemo do današnjeg dana: Humanitarna, negovanje pravoslavnih običaja i tradicija, očuvanje srpskog jezika i pisma, sećanje na znamenite ljude i događaje, kulturno-prosvetna načela i zadužbinarstvo“.

Nadežda Petrović učestvovala je kao bolničarka u oba balkanska rata, gde se razbolela od tifusa. Vest o početku Velikog rata zatekao je u Italiji. Iako se još nije bila oporavila, njeno rodoljublje i čovekoljublje je prevagnulo, pa odlazi u Valjevo kao vojna bolničarka. Tamo je doživela ono što se prepričati ne može. Nadežda je zapisala:

„Valjevo je velika klanica, velika kužnica, u kojoj se jedva zna ko je živ, ko je mrtav…“

Imala je neodoljivu potrebu da pomaže i to je činila do poslednjeg daha.

Nadežda Petrović umrla je u Valjevskoj bolnici, zajedno sa hiljadama ranjenika položila je život na oltar otadžbine.

Bila je sekretar Kola srpskih sestara 11 godina

Članicama KOla srpskih sestara ostavila je u amanet svoju neiscrpnu energiju i zavet koji ne žele da iznevere – „Zakunimo se da ćemo društvo održati sa njegovom patriotskom svrhom dok i jedna Srpkinja traje“.

Na dan njenog rođenja i smrti, članice Kola srpskih sestara Niša okupe se oko biste Nadežde Petrović na Keju Srpskih sestara u centru grada.

Ljiljana Stojanović smatra da se Niš nije dovoljno odužio toj velikoj ženi. Smatra da bi, za početak, trebalo osvetliti njenu spomen bistu, čime bi se sačuvala od povremenih vandalizama.

„Mi smo molili da bistu osvetlimo jer se noću već od 4-5 sati ona ne vidi, nije osvetljena. Zatim, onu kičicu na nekom spomeniku neko lomi, možda se to ne bi desilo da je spomenik osvetljen. Takođe, Niš bi trebalo da ima jednu postavku, izložbu njenih slika i tribine, ne samo one koje mi održavamo. Jeste, postoji Likovna kolonija u Sićevu i postoji Omladinska likovna kolonija koju smo mi osnovale pre pet godina. Aukcijskom prodajom slika sa Omladinske kolonije pomažemo ugrožene kategorije“ .

Kolo srpskih sestara u Nišu danas ima četrdesetak članica, od kojih je desetak izuzetno aktivno.

Osim na Nišavskom keju, spomenik Nadeždi Petrović postoji i u prostoru Sićevačke kolonije.

Ime Nadežde Petrović nosi i jedna ulica u niškom naselju Donja Vrežina.

LIKOVNA KOLONIJA SIĆEVO

Svakog septembra selo Sićevo nadomak Niša postaje mesto okupljanja likovnih umetnika i centar likovne umetnosti. Galerija savremene likovne umetnost Niš od svog osnivanja 1970. godine organizuje Likovnu koloniju Sićevo u objektu izgrađenom za potrebe škole 1902.godine. Zahvaljujući ovoj javnoj gradskoj manifestaciji međunarodnog karaktera, kolekcija Galerije SLU Niš bogatija je za oko devet stotina umetničkih dela, a u njenom radu do sada učestvovalo je preko pet stotina stvaralaca iz zemlje i inostranstva.

“Istorijat kolonije vraća nas vek i skoro dve decenije u prošlost , u 1905.godinu kada su se zapravo umetnici prvi put okupili u Sićevu. Prvu jugoslovensku umetničku koloniju inicirala je čuvena Nadežda Petrović, odabravši ovo pitoreskno vinogradarsko selo čudesne prirode, treperave svetlosti za boravak svojih kolega i prijatelja iz zemalja bivše Jugoslavije, koje je upoznala na školovanju u ateljeu Antona Ažbea u Minhenu”- kaže direktorka GSLU Emilija Ćoćić Bilić.

Ideja o okupljanju umetnika i stvaranju u prirodi svake godine nije zaživela. Usledili su ratovi, ekonomska kriza, siromaštvo. I pored velikog zalaganja umetnika, posebno Nadežde Petrović, i vrlo uspešne izložbe kolonije u Beogradu 1907. godine, umetnička kolonija u Sićevu prestala je sa radom. Zahvaljujući inicijativi i zalaganju istaknutih radnika u kulturi i likovnih umetnika sa prostora čitave bivše Jugoslavije, kolonija je obnovljena 1964.godine i od tada se u kontinuitetu održava svake godine.

NADEŽDA KAO INSPIRACIJA

Sledeće 2023. ova manifestacija imaće poseban značaj, jer se obeležava i značajan jubilej-150 godina od rođenja Nadežde Petrović.

“Treba istaći da je velikom broju umetnika, učesnika Likovne kolonije Sićevo, Grafičke radionice i drugih rezidencijalnih programa, pored prirode i žitelja Sićeva inspiracija bila upravo ova heroina svoga doba, začetnica moderne umetnosti kod nas, kao i motivi njenih dela. Ne mali broj dela u kolekciji Galerije nosi njeno ime, a na samom ulazu u dvorište kolonije nalazi se bista Nadežda Petrović, poklon Jelisavete Šober Popović, učesnice kolonije 1983. godine.

Kao deo tima Galerije SLU, koja se bavi savremenim stvaralaštvom , o značaju istaknute umetnice, začetnice ekspresionizma, likovnom pedagogu i kritičaru govorila sam pre svega u duhu i sa osvrtom na njena dostignuća u oblasti slikarstva, ali je neophodno pomenuti da je ona bila više od toga – kao veliki patriota bila je bolničarka, ratni fotograf, društveno angažovana i borac za prava žena” – istakla je Emilija Ćoćić Bilić.

Povodom 150 godina od njenog rođenja, tokom 2023. godine u Nišu će decembra, nakon Beograda, Čačka, Banja Luke i Kostanjevice na Krki, biti priređena retrospektivna izložba Nadežde Petrović.

OŠ “NADEŽDA PETROVIĆ”

Škola u Sićevu i Ostrovici nosi ime ove čuvene slikarke i humanistkinje.

Škola ima 56 đaka, ali i 258 polaznika projekta “Druga šansa”, kao i devetoro mališana koji tu pohađaju vrtić.

Direktorka Lidija Ćirić kaže da je naročito ponosna na đačku zadrugu “Nadeždine pčelice”i školsko imanje koje obrađuju i tim novcem plaćaju deci ekskurzije.

NADEŽDIN LIK JE NA NOVČANICI OD 200 DINARA

Novčanica sa likom Nadežde Petrović je u opticaju od 2005. godine. Na prednjoj strani je slikarkin portret i skulptura, obrici manastira Gračanica i slikarska četkica. Na poleđini je figura Nadežde Petrović kao dobrovoljne bolničarke tokom Prvog balkanskog rata, Gračanica i deo jedne od Nadeždinih slika.