Najstarija mapa Niške tvrđave iz 1690. uskoro dostupna javnosti
Najstarija karta Niške tvrđave iz 1690. godine uskoro će biti dostupna javnosti zahvaljujući niškom istoričaru Milanu Ranđeloviću koji je sa turskim kolegom dobio prava od arhivara u Beču da je koristi u studiji o ovom spomeniku kulture za vreme Osmanlijskog carstva.
„Zapisi o Nišu“ – istorijske priče koje oblikuju identitet grada
Istoričar, dr filoloških nauka i naučni saradnik Inovacionog centra Univerziteta u Nišu godinama se bavi promocijom istorije Niša i tvorac je knjiga koje su postale institucija u istoriografiji našeg regiona. Svoj naučni rad uskoro će krunisati studijom o Niškoj tvrđavi koja će, kako veruju stručnjaci, postići još bolji uspeh od “Osmanskih upravnika Niša”. U njoj će se naći i najastarija karta Niške tvrđave iz 1690. godine.
“Sa kolegom iz Instanbula radimo knjigu o Niškoj Tvrđavi, a mapu smo nabavili od zvaničnog arhivara u Beču, reč je o mapi Luja Perojnija italijanskog inženjera”, kaže Ranđelović.
Dr Milan Ranđelović trenutno promoviše treći tom knjige “Zapisi o Nišu 1914-1918” koja obuhvata vise od 170 istorijskih narativna i daje glas ljudima koji su u teškim vremenima boravili u našem gradu, od austrijskih zarobljenika do stanovnika Niša pod okupacijom. Kaže da Niš nikada nije bio palanka i da svako ko poznaje istoriju grada uveriće se da su Nišlije uvek bile gostroprimljive i da je grad na Nišavi posle Osmanlijskog carstva bio ispred svog vremena.
“Ima smisla zašto su Obrenovići kasnije insistirali da se sprovede evropizacija jer su zatekli grad koji je bio pod zapadnašenjem koje je počelo u Osmanlijskom carstvu. Imali smo telegrafsku stanicu, seoski samodoprinos tj seoske banke, savremene bolnice na mestu Vojne, parne milinove, javnu rasvetu što je bila osnova razvoja grada koji znamo iz Sremčevog perioda”, objašnjava Ranđelović.
Zbog dopsinosa u promociji ugleda i istorijske baštine Niša 2023. godine dr Milan Ranđelović bio je i kandidat u najužem izboru za najveće priznanje grada – Nagradu 11. Januar.
