NASTA DIMITRIJEVIĆ – ZABORAVLJENA PRVA NIŠKA UČITELJICA
Prva niška učiteljica Anastasija Nasta Dimitrijević nema ulicu u Nišu, nema spomenik, nema trga sa njenim imenom. Gotovo da niko za nju i ne zna. To će se uskoro možda promeniti, jer je, ekskluzivno za Zonu plus, gradska većnica Marija Ranđelović najavila da će inicirati pokretanje nagrade za najboljeg učitelja koja će nositi njeno ime.
Ali, krenimo redom:
Vreme kada ženska deca nisu išla u školu
U Nišu je, za vreme Turaka, Anastasija Nasta Dimitrijević bila istaknuti prosvetni radnik uz Spiridona Jovanovića i čuvenog Atanasija Petrovića. Ona je osim muške počela organizovano opismenjavati i žensku decu.
Do 1844. godine u Nišu su se školovala uglavnom samo muška deca jer društveni razvoj još nije dozvoljavao školovanje ženske dece. U to vreme ni u slobodnoj srpskoj državi ženska deca nisu imala bolji položaj kada je školstvo u pitanju.
Tek novembra 1844. godine donesen je prvi opšti zakon o školstvu u kome se prvi put govori o školovanju ženske dece.
Jula 1846. godine donesena je posebna uredba „Ustrojenije devojačkih učilišta“ kojom počinje organizacija ženskih škola. Tada je školovanje ženske dece počinjalo sa šest godina, obavljalo se kroz tri razreda u ukupnom trajanju od šest godina. Pre podne je bilo vreme određeno za učenje a popodne za ručni rad.
Već 1845 godine u Nišu je otvorena mešovita škola koja će kasnije prerasti u žensku školu. Prva učiteljica ove mešovite muške i ženske škole bila je Anastasija Nasta Dimitrijević.
“Ono što je važno da znamo jeste da pre svega negujemo kulturu sećanja tako važne ličnosti. Ona je rođena 1916. godine u Prizrenu i imala je samo 20 godina kada je postala učiteljica a postala je učiteljica u svojoj kući. To je bilo vreme kada se ženska deca nisu ni školovala. To je bilo prvo žensko odeljenje. Potpuno avangardno.
Svakako da je imala problem sa svojim okruženjem u smislu da je bila naprednija i kao takva teže prihvaćena. Ona je 1845/46. došla u Niš kada je otvorena prva muško-ženska škola i tu je postala učiteljica. Živela je sedamdesetak godina i na žalost umrla je još tada zaboravljena i u velikom siromaštvu” – rekla je većnik Grada Niša dr Marija Ranđelović, koja je i sama 15 godina radila kao učiteljica.
To je bilo vreme u kom je učiteljica Anastasija Nasta Dimitrijević dala nemerljiv doprinos. Danas je, sem u stručnim krugovima, gotovo zaboravljena.
U knjizi “osnovno školstvo Niša i okoline” Miroslava M. Milovanovića se navodi:
“Učiteljica Anastasija došla je iz Prizrena gde se i rodila oko 1816. godine. Još kao dete nekim slučajem ostala je sakata, leva ruka i leva noga bile su joj paralizovane. Njeni staratelji doveli su je u Niš gde se posvetila učiteljskom pozivu zarekavši se da se neće udavati. Oblačila se polu muški i zvali su je “daskal devojka”.
“Nikad moja škola, pisala je Nasta ministarstvu, nije imala manje od 100 đaka. Ja sam neprestano ovde u Nišu bila kao privatna učiteljica 15 godina i kao opštinska 25 – svega 40 godina”.
Na tri-četiri godine pred oslobođenje zbog starosti, izgubljenog sluha, oslabljenog vida i opšteg pogoršanje zdravlja, prestala je da radi u školi. Od ministra je molila da joj se iz državne blagajne kao penzija da ma i najmanja mesečna pomoć.
Tadašnji ministar prosvete Stojan Novaković je prosledio narodnoj skupštini predlog da joj se odobri 300 dinara godišnje kao stalna pomoć. Odluku Skupštine potvrdio je i knez Milan Obrenović koji je izdao nalog da se Anastasiji Dimitrijević bivšoj učiteljici u Nišu može izdavati godišnje izdržavanje iz budžeta iz sume budžetom određene za izdržavanje učiteljskih udovica i siročadi.
Učiteljica Anastasije Dimitrijević umrla je 1886 godine u sedamdesetoj godini života.
Ilustracije radi, po popisu, u Nišu je nakon oslobođenja, 1878/1879. godine živelo ukupno 12.817 stanovnika. Pismenih muškaraca bilo je 1.915, a pismenih žena 73 (podaci – Istorijski arhiv Niš)
U Nišu nema obeležja sa likom i imenom prve učiteljice, ali postoji inicijativa da nagrada za najboljeg učitelja nosi njeno ime
“Nije imala svoje dece, nije imala porodicu, tako da je to jedna istorijska ličnost koja zaslužuje svo poštovanje zbog davanja sopstvenoj profesiji u vreme kada ona još uvek nije bila integrisana kao takva. Nosimo se mišlju je da to ime vratimo prosvetnim radnicima kao uzor za sve najbolje što je vezano za tu profesiju pa da možda ustanovimo i nagradu za najboljeg učitelja koja bi se zvala po učiteljici Nasti. Da li će to biti na lokalnom ili republičkom nivou, to ćemo videti” – rekla je, ekskluzivno za Zonu plus, gradska većnica Marija Ranđelović.
Kako je navela, učiteljski poziv je oduvek bio veoma cenjen u društvu. Učitelji su imali važnu ulogu u svakoj lokalnoj sredini, ne samo u to doba. Oni su bili centri obrazovanja, centri kulture i centri događaja u svakom mestu, posebno u to vreme kada se Srbija oslobađala od Turaka i kada je zaista bilo potrebno da se narod osloni na te istaknute Srbe i Srpkinje koji su vraćali državi integritet i njeno dostojanstvo.
Kada je Anastasija Dimitrijević radila, to je bilo vreme kada se žene nisu školovale niti imale pravo glasa, a učiteljica Nasta nije ni bila adekvatno vrednovana za svoj rad.
“To je verovatno bila čista ljubav i apsolutni entuzijazam kada je reč o školovanju žena, jer je to bilo neprihvaćeno u to vreme, čak su i same porodice odbijale da školuju žensku decu i smatrale da isključivo muškoj deci pripada obrazovanje. Naravno da je to utoliko više za poštovanje. U tom smislu, ono što sam rekla o nagradi jeste važno da tu vrstu požrtvovanosti i možda odricanja od sopstvenog života u svrhu profesije, u svrhu budućnosti, zaista treba ceniti” – rekla je Ranđelović.
U osnovnoj školi “Učitelj Tasa”, koja je nastala na mestu prve školske zgrade u Nišu, gde je službovao čuveni Atanasije Tasa Petrović, kažu da ne postoji poseban kutak posvećen Anastasiji Nasti Dimitrijević, ali da đaci znaju o njoj. Kako navode, sećanje na prvu nišku učiteljicu prenosi se u svim prigodnim prilikama – na školskim priredbama, prilikom obeležavanja važnih datuma.
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: Anastasija Nasta Dimitrijević, FOTO- FB stranica OŠ Učitelj Tasa Niš