Neprocenjivo blago iz svemira: Jovan Čuljković sakuplja meteorite

Jovan Čuljković iz Niša ima neobičan hobi – sakuplja meteorite. Prvi je pronašao na Devici, planini u Istočnoj Srbiji. Sada ih ima tridesetak. Kako kaže, najviše meteroita ima kraj reka. Onome ko želi da ih traži, za početak je potreban magnet.

DEO SVEMIRA NA DLANU

Nišlija Jovan Čuljković kolekcionar je oko dvadeset godina. Sakuplja stari novac i novčanice, poludrago kamenje, kristale. Poslednjih godina sakuplja i delove svemira. Ima kolekciju od tridesetak meteorita.

Negde pre pet godina na planini Devici primetim naizgled kamen. Bio je interesantan. Vidim neke minerale i pomislim da je dragi kamen.Ponesem ga. Prijatelj astrolog pogleda i kaže: “Pa ovo ti je mereorit”, priseća se Čuljković. 

Onda je počeo da proučava meteorite. Čitao je raznovrsnu literaturu, tražio fotografije i o ovim svemirskim telima dosta naučio.

Nalazio ih je na obalama reka, na plažama, kraj Dunava, Nišave.Po čemu se meteoriti razlikuju od običnog kamena?

Prvi znak je da privlači magnet.

Onda ako je kamen taman sa spoljašnje strane, a unutrašnjost je svetlija, ako ima u sebi minerale…. Meteorit je teži od kamena. Kora meteorita je sastavljena od kalcijuma, aluminijuma, silicijuma, kiseonika i drugih elemenata, unutršanjost je od gvožđa i nikla, objašnjava Jovan Čuljković. 

Kaže da novčana vrednost meteroita zavisi od njegovog sastava. Recimo, gram nekada vredi 1.000 evra, što je mnogo skuplje od zlata. Meteoriti uglavnom potiču od asteroida.

Svakog dana na Zemlju padaju meteoriti, koji potiču i od asteroida, dnevno do čak 15.000 tona mikrometeorita padne na Zemlju. Meni je drago da u Nišu postoji čovek skuplja meteorite. To je veština da ih prepoznate. Deluje kao kamen sa Zemlje, a možda je pao sa Marsa, kaže prof. dr Dragan Gajić. 

Neki su neprocenjivi.

Pre pet godina u Africi je pao jedan meteorit i naučnici su videli da u njemu ima dva minerala nepoznata, koja ne postoje na Zemlji. To je neprocenjivo za nauku. Kameni meteoriti lutaju svemirom do 50 miliona godina dok ne padnu na Zemlju, a gvozdeni do 50 miliona godina, kaže ovaj kolekcionar. 

Na Zemlju najviše padne kamenih meteorita, čak 90 odsto, šest odsto padne gvozdenih, osatak su mešani. Čuljković kod sebe ima i meteorite koji su svetlije kore, zbog toga što su dugo bili u prirodi, izloženi vremenskim uslovima.

Najviše meteorita nađeno je na južnom polu, pustinji Sahari, Australiji.