Borba za prava nacionalnih manjina u Srbiji ne vodi se samo kroz zakone i strategije, već i kroz svakodnevni dijalog, prisustvo institucija na terenu i spremnost države da sluša svoje građane. To ističe državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, prof. dr Rejhan Kurtović, gostujući u Nišu, gradu koji svojim multietničkim sastavom predstavlja važan primer lokalnog konteksta u kome se manjinska prava ostvaruju u praksi.
Kurtović podseća na podatak koji često iznenadi i domaću javnost:
„Srbija ima 24 priznate nacionalne manjine i skoro milion stanovnika koji im pripadaju. To nije slabost, već ogromno bogatstvo naše države“, naglasio je on, dodajući da je Srbija među retkim evropskim zemljama koje i manjinskim zajednicama sa svega nekoliko hiljada pripadnika priznaju pun status nacionalne manjine.
Zakoni postoje, ali je ključ u primeni
Kurtović je istakao da Srbija ima jedan od najrazvijenijih zakonodavnih okvira za zaštitu manjinskih prava u regionu, pa i šire. Ustav Republike Srbije, posebni zakoni o zaštiti prava nacionalnih manjina, kao i nacionalni saveti manjina kao predstavnička tela, omogućavaju ostvarivanje prava u oblastima obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma.
„Nije dovoljno da prava samo postoje na papiru. Prava moraju da se primenjuju, a za to su potrebne institucije, ljudi i stalni društveni dijalog“, rekao je Kurtović, naglašavajući da je upravo zato Ministarstvo u svom nazivu dobilo i pojam – društveni dijalog.
Niš u fokusu: lokalni izazovi i potencijali
Govoreći konkretno o Nišu, Kurtović je istakao da je ovaj grad primer sredine u kojoj se jasno vide i izazovi i potencijali multietničkog društva.
„U Nišu, pored većinskog stanovništva, najbrojnija nacionalna manjina su Romi, ali ovde žive i Bugari, Makedonci, Vlasi, Rumuni i Bošnjaci. To je realnost grada koja zahteva stalnu pažnju i saradnju lokalne i republičke vlasti“, naveo je on.
Ministarstvo je upravo u Nišu organizovalo više društvenih dijaloga, ne samo o pravima nacionalnih manjina, već i o pravima osoba sa invaliditetom, rodnoj ravnopravnosti i borbi protiv diskriminacije. Prema Kurtovićevim rečima, lokalna samouprava u Nišu pokazala je otvorenost za saradnju, što je ključno za rešavanje konkretnih problema građana.
„Mi dolazimo građanima na noge. Ne dolazimo samo da se slikamo ili otvorimo neku investiciju, već da razgovaramo. Nekada je taj razgovor važniji od bilo koje kapitalne investicije“, poručio je državni sekretar.
Obrazovanje i zapošljavanje kao motor integracije
Poseban akcenat stavljen je na ulogu obrazovanja u osnaživanju nacionalnih manjina. Pripadnici manjina u Srbiji imaju ustavom zagarantovano pravo na obrazovanje na svom maternjem jeziku, ali i mogućnost da se školuju na srpskom jeziku bez ikakvih ograničenja.
„Danas imamo sve veći broj visokoobrazovanih pripadnika nacionalnih manjina. To direktno utiče na njihovu zapošljivost i veću zastupljenost u institucijama, od lokalnog do republičkog nivoa“, istakao je Kurtović, podsećajući da u Vladi Srbije, pokrajinskim organima i javnim preduzećima danas rade brojni pripadnici manjina.
On je posebno naglasio važnost proporcionalne zastupljenosti manjina u javnim službama, poput policije, što doprinosi većem poverenju građana u institucije, naročito u multietničkim sredinama poput juga Srbije.
Dijalog kao obaveza, a ne izbor
U širem kontekstu, Kurtović je istakao da se Srbija danas sve otvorenije suočava i sa drugim društvenim izazovima – nasiljem nad ženama, vršnjačkim nasiljem, diskriminacijom i govorom mržnje. Ministarstvo, kroz kampanje poput „16 dana aktivizma“, ali i kroz kontinuiran rad sa mladima, nastoji da gradi kulturu prava, odgovornosti i međusobnog poštovanja.
„Danas ljudi znaju da kažu: ‘Ja imam pravo’. To je veliki pomak u odnosu na ranije periode. Dijalog je postao ključna reč koja nas obavezuje da slušamo jedni druge“, zaključio je Kurtović.
Lokalni heroji svakodnevnice
Borba za prava manjina u Nišu i širom Srbije ne svodi se samo na visoku politiku. Ona se odvija u školama, lokalnim zajednicama, gradskim institucijama i svakodnevnim susretima ljudi različitih identiteta. Upravo ti procesi, često nevidljivi široj javnosti, čine osnovu inkluzivnog društva.
U tom smislu, Niš nije samo grad bogate istorije, već i važan prostor savremenih borbi za ravnopravnost, dijalog i zajedničko sutra. Kako poručuje i državni sekretar Rejhan Kurtović – razlike nisu prepreka, već resurs, ako postoji volja da se o njima razgovara i da se prava dosledno primenjuju.
