U Nišu rade tri merne stanice koje iz minuta u minut mere koliko vazduh koji udišemo zapravo nije bezbedan. Njihovi podaci već se koriste za planiranje mera koje bi trebalo da smanje aerozagađenje, ali pitanje je – da li je to dovoljno? Menadžer platforme za energetsku tranziciju Bojan Gajić ocenjuje da Grad Niš već povlači konkretne poteze: besplatan javni prevoz, gašenje kotlarnica na mazut i subvencije za zamenu individualnih ložišta. Ipak, pravo dugoročno rešenje vidi se u – energetskim zajednicama.
U Nišu se zagađenje vazduha meri na tri merne stanice, a upravo ti podaci pokazuju koliko je problem ozbiljan. Stručnjaci poručuju – tamo gde se meri, vidi se pravo stanje.
„Interesantno je da tamo gde se meri, tamo je utvrđeno da praktično postoji zagađenje vazduha. To što se negde ne meri ne znači da zagađenja nema, već da nemamo podatke. Problem, kako kaže Gajić, ne tiče se samo Niša, već gotovo cele Srbije. Zvanični podaci sa mernih stanica važni su za planiranje, ali građani sve češće prate i aplikacije i nezavisne merače koji daju brzu sliku trenutnog stanja vazduha”, kaže menadžer platforme za energetsku tranziciju Bojan Gajić.
Grad Niš je, prema njegovim rečima, u fokusu kada je reč o borbi protiv zagađenja – uvode se mere poput besplatnog javnog prevoza, gašenja kotlarnica na mazut i subvencija za sprovođenje energetske efikasnosti. Ipak, dugoročno rešenje vidi se u novom modelu – energetskim zajednicama.
„Građani mogu da se udruže u energetske zajednice, da zajedno proizvode energiju iz obnovljivih izvora i dele je među sobom, čime direktno smanjuju račune“, kaže Gajić.
Da to može da funkcioniše, pokazuje i primer niškog naselja Magdon, gde stanari već treću godinu koriste struju dobijenu sa solarnih panela postavljenih na njihovoj zgradi.
