“Niške pozorišne priče” (VIDEO)
Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Niš večeras od 20 sati prva repriza “Kljukane dinastije”, po motivima Nušićevog “Sumnjivog lica”, dok je utorak rezervisan za autorski projekat Dušanke Stojanović Glid Kaučing na Maloj sceni. Od 4. do 8. decembra publika će moći da pogleda predstave koje oslikavaju duh Niša pod nazivom “Niške pozorišne priče”.
“Kljukana dinastija” po motivima Nušićevog “Sumnjivog lica”, gostujući komad “Kaučing” i nekoliko predstava koje oslikavaju duh Niša. Decembarski repertoar niškog Narodnog pozorišta u znaku je “Niških pozorišnih priča”.
Mi smo odlučili da prikažemo sve naše predstave koje tematizuju Niš, bilo da govorimo o nekim istorijskim
činjenicama, bilo da govorimo o savremenom trenutku. Pratimo tu hronologiju razvoja Niša, od momenta kad je pripojen Srbiji, pa do dana nanašnjeg. Krećemo od predstave “Vrana u paunovom perju”, nastavljamo sa “Pogovorom”, “Seme”, nakon toga “U čije ime” – predstava koja dugo nije igrana na našem repertoaru i završavamo predstavom “Gde smo ono stali”, kaže upravnik Narodnog pozorišta Niš Spasoje Ž. Milovanović.
A sve to, kako kaže, kao poklon publici povodom 137 godina postojanja niškog teatra, uz simboličnu cenu karata od 400 dinara. Predstava “U čije ime” trebalo bi da bude ponovo deo redovnog repertoara.
Predstava koja govori o onom momentu kad se Niš oslobodio Nemaca i kad je došla sloboda s jedne strane, a s druge strane se poremetio svakodnevni građanski život. Predstava “Gde smo ono stali”koja govori o Nišu ovde i sada. To je prilika da pokažemo ne samo gde je Narodno pozorište Niš stiglo, već i dokle je stigao Niš, kako se razvijao, kaže Ž. Milovanović.
Narodno pozorište Niš je priča sama po sebi. Prvi poznati pozorišni događaj zabeležen je 1883. godine na plakatu, za jednu od predstava putujuće družine, koja je izvedena prigodno, povodom godišnjice stupanja u brak kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović.
Inicijatori osnivanja pozorišta bili su: niški profesor Stevan Sremac, učitelj Milorad Petrović, Stevan Nikšić – Lala, Henrih Liler i Špira Kalik. Prvi upravnik bio je Mihajlo Dimić.
