Noćas se pomera vreme: Da li vam to smeta ili ne?

Ovog vikenda prelazimo iz letnjeg na zimsko računanje vremena, u noći između subote i nedelje.

I dok nekima to ne smeta, nije ni mali broj onih koji kažu da je to besmisleno, da pomeranje sata “pomera” i njihov unutrašnji časovnik i dovodi do umora ili dodatnog stresa.

Anketa koja je sprovedena u Šapcu pokazala je da ljudi smatraju da je pomeranje sata besmisleno.

„Bespotrebno je i samo nas maltretiraju“, rekao je građanin Šapca, dok je drugi istakao da mu ne smeta pomerenje sata.

Jedan od žitelja Šapca istakao je da ne treba pomerati vreme, nego kako je naglasio, treba da se naviknemo na jedno vreme.

„Ništa ne dobijamo. Samo nam poremeti ustajanje, dolaženje na posao i ostalo. Po meni to ne bi trebalo menjati. Uskladiti već ili sa tim nekim evropskim ili sa svetskim i ostaviti tako i to je to“, zaključio je učesnik ankete.

Dr Vešović: Pomeranje sata dovodi do problema

Doktor Dušan Vešović izjavio je danas povodom predstojećeg pomeranja sata na zimsko računanje vremena, da ljudski organizam ima nebrojano mnogo različitih regulatornih mehanizama koji se adaptiraju, prilagođavaju, imaju ritam i cikličnost i sam organizam je navikao na ritam koji traje 24 sata.

„Taj ritam se zove cirkadijalni ritam u medicini. I u našem organizmu sve funkcije praktično funkcionišu na tom nivou, 24-satnom nivou. Remećenje tog ritma može da dovede do nekih zdravstvenih efekata, nekih problema“, rekao je Vešović.

On je pojasnio da se ljudi ne bude prvenstveno zbog buke oko sebe, jer su drugi ustali, već zato što ih svetlost probudi tako što svetlost koja ulazi u prostor preko očnog živca ulazi u nervni sistem i daje signal organizmu da je jutro i da je vreme da se započne dan.

„Bilo bi najbolje da ustanemo ujutro i da ležimo uveče oko 23 časa, zbog hormonskog statusa, u večernjim satima kako pada količina svetlosti oko nas, tako naš sistem reaguje na taj pad količine svetlosti“, rekao je Vešović.

On je ukazao na to da mladi ljudi se brže prilagođavaju promeni vremena, jer su njihovi adaptivni mehanizmi neistrošeni, dok stariji koji imaju hronične bolesti, dijabetes, kardiovaskularna obolenja sporije se prilagođavaju.

Rekao je da zbog promene sata ljudi osećaju stanje umora, nemaju koncentraciju i pažnju, dolazi i do promene u krvnom pritisku.

„Ukoliko imamo kardiovaskularne pacijente, tada mogu da se jave moždani, srčani udari, može da dođe i do aritmija. Pacijenti ne smeju da dozvole sebi da nemaju terapiju koja je prepisana od strane lekara kao jedna hronična terapija“, rekao je Vešović.

On preporučuje da ljudi imaju dobre životne navike koje podrazumevaju dovoljan unos vode, redovne obroke i dovoljnu količinu sna.

Istakao je da su rezultati istraživanja pokazali da period adaptacije može trajati svega nekoliko dana, a za grupe pacijenata koji boluju od hroničnih i kardiovaskularnih bolesti adaptacija može trajati i do dve nedelje, a prosek je da traje sedam dana.

On je rekao da u periodima kada se menja sat češći su pozivi upućeni Hitnoj pomoći i to od pacijenata koji imaju hronična obolenja.

„Hronična terapija, odnosno terapija za hronično stanje, mora da se uzima svakodnevno da ne bi došlo do nekih komplikacija u ovakvim situacijama kao što je sada to pomeranje sata“, rekao je Vešović.

Dodao je da su ljudi zbog cikličnog ritma dana koji traje 24 sata navikli na jedan ritam.

„Mi kad se naučimo na jedan ritam najbolje ćemo funkcionisati u tom ritmu. Ako promenimo to, to je stres za nas. To je jednostavno stres za organizam. Neko će se pre, neko će se kasnije adaptirati. Svi će se adaptirati, jer taj sat vremena nije velika razlika, ali u nekom datom trenutku predstavlja problem“, zaključio je Vešović.

Fizičar Bubnjević: Štedimo na energiji, a i život na svetlu je lepši

Fizičar Slobodan Bubnjević kaže da je u Srbiji prema Zakonu o računanju vremena uređeno da se posljednjeg vikenda u oktobru pomera sat i prelazi na zimsko računanje vremena koje je u Srbiji zapravo prirodno astronomsko vreme u ovom delu Evrope, a pomeranje sata donosi energetske uštede.

„Kada ljudi po danu žive, dakle po obdanici, tada dolazi do uštede energije, veća je bezbednost za saobraćaju i druge stvari, ta promena koja se dva puta godišnje dešava dovodi do velikog stresa i kod ljudi i kod sistema i organizacije, sve čak i površinske energetske analize pokazuju da energetske uštede ima. Energetski gledano to je nešto što je povoljno, ali s druge strane ima i kontrargumenata i zbog toga pre svega u domenu stresa koji postoji“, rekao je Bubnjević.

Dodao je da je pomeranje sata tekovina 20. veka.

„Nakon industrijske revolucije, kada je zapravo potrošnja energenata postala relevanta za ekonomski parametar i kad se zapravo moglo izračunati da će biti ekonomski povoljnije da do ovog pomeranja dođe i kad su društva postala organizovanija, kad su masovni mediji počeli da funkcionišu, onda je prosto bilo moguće uvesti ovu meru“, rekao je Bubnjević.

On je ukazao na to da se često diskutuje o tome ukidanja pomeranja sata i da dolazi do sukoba mišljenja, jer zemljama severne Evrope ukazno vreme ne čini onu korist koju čini zemljama sa juga Evrope koje žive od turizma i dužina obdanica u tom delu Evrope ima ulogu i u ekonomskom profitu.

„Tu nije reč samo o energetskim uštedama ili u medicini, vreme prožima naše živote i ovde imamo puno različitih aspekata koji treba da se uzmu u obzir“, rekao je Bubnjević.

Dodao je da ne treba brinuti kako će zemlje EU izaći na kraj sa ovom diskusijom, već da treba brinuti o tome šta će Srbija da uradi sa tim.

„Za nas bi bilo izuzetno pogubno na svim nivoima ako bismo odustali od toga da usaglašavamo merenje vremena sa našim neposrednim susedima i sa Evropom. Sva rešenja koja možete da smislite koje ne idu ka tome da svi jednako merimo prave mnogo veće gubitke, i po medicini praktično nema oblasti života koja ne bi bila oštećena ako bi mi izmisli neko svoje računanje vremena i odustali od usaglašavanja. Kad živite na svetlu, onda je prosto, život lepši“, zaključio je Bubnjević.