NOVI SAD: OLUJA JE POGROM, BOL NE PRESTAJE NI POSLE 27 GODINA

NOVI SAD: OLUJA JE POGROM, BOL NE PRESTAJE NI POSLE 27 GODINA

Novi Sad, 4. avgusta 2022.- Dan secanja na sve stradale i prognane u oruzanoj akciji “Oluja”, tokom koje je vise od 1.700 Srba ubijeno, a 250.000 proterano iz Hrvatske, obelezava se veceras u Novom Sadu, uz prisustvo drzavnog vrha Srbije i brojih gradjana. Parastos za zrtve tog zlocina sluzi patrijarh SPC Porfirije. FOTO TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIC/ bg

Godišnjica vojne akcije “Oluja”, u kojoj su Srbi iz Hrvatske nasilno proterani, obeležava se večeras u Novom Sadu, gradu koji je prigrlio najviše izbeglih u tom pogromu, a oni koji su morali da napuste svoj dom kažu da bol i tuga ni nakon 27 godina ne prolaze, ali i da su u Srbiji naišli na prijateljsku ruku, pomoć i razumevanje.

Državni komemorativni skup posvećen sećanju na sve stradale i prognane Srbe povodom 27. godišnjice “Oluje”, održava se u Novom Sadu, na Trgu slobode.

Parastos svim žrtvama nastradalim u oružanoj akciji Oluja služio je patrijarh srpski Porfirije.

Okupljeni su minutom ćutanja odali poštu svim stradalima u operaciji “Oluja”.

Vučić: Svedočenja su jedini lek za ravnodušnost

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da su dva razloga zbog kojih su se okupili da bi obeležili pogrom i težak zločin, najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata na evropskom tlu.”Prvi je tuga zbog ubijene dece, žena, staraca zbog 250.000 prognanih. Drugi je da bismo uprkos svima svedočili, da bi se ta svedočenja čula i da bi se, onako kako je to tražio Vizel, od svih koji slušaju načinili svoje svedoke. To je, da ponovo citiram velikog nobelovca, jedini lek za ravnodušnost, to je takođe naša obaveza opterećena krivicom zbog svih godina ćutanja, sramotnog i namernog zaboravljanja sopstvenih žrtava”, poručio je Vučić.

Dodik: Samo okupljeni i jedinstveni možemo da očuvamo sećanje i pamćenje

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da “deveti put ovde kažemo da nam se neće ponoviti, ali nam se ipak ponovilo”. “Ponovilo se isto ono što je bilo u Drugom svetskom ratu. Srbi su prognani. Tačno je, Oluja je pogrom, ona je zločin, ona je

FOTO TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIC/ bg

genocid, ona je etničko čišćenje, ona je kontinuitet onoga što smo mogli da gledamo iz Drugog svetskog rata. Konačno rešenje za Srbe, kako to kaže Tuđman, da nestanu, da se nikad ne oporave, ali eto, nismo nestali”, istakao je Dodik.

“Srbi iz Krajine, polako ovde u Srbiji i u Republici Srpskoj, gde ih ima 56.000, polako se oporavljamo, svesni, uvereni, da samo okupljeni i jedinstveni možemo da očuvamo i sećanje i pamćenje, da samo na taj način možemo da živimo. Da se uzdignemo i da kažemo da smo jedinstven narod, da nismo ni bosanski ni hrvatski Srbi, nego da smo Srbi”, naglasio je Dodik.

Poručio je da je njegova zemlja Srbija i da je njegova zemlja Republika Srpska.

Beseda patrijarha Porfirija: Pamtimo, ali naše pamćenje nije zlopamćenje

Patrijarh Porfirije je u besedi u Novom Sadu pozdravio braću i sestre iz Crne Gore, Hrvatske, sa svih strana koji su došli u srpsku Atinu.

“Pozdravljam vas u ime Božije, sve sabrane u ime svih arhijereja prisutnih, a najpre u ime vladike bačkog Irineja”, rekao je patrijarh Porfirije.

OTO TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIC/ bg

“Svi mi ovde sabrani delimo istu, veoma sličnu istoriju. Porodica vladike bačkog Irineja je iz Dalmacije odakle su mnogi stigli u Srbiju, njegova porodica je došla vozom bez voznog reda. I moja porodica se na sličan način obrela u ovoj gostoljubivoj srpskoj pokrajini”, kazao je Porfirije.

Istakao je da i mnoge druge vladike imaju sličnu, ličnu i porodičnu istoriju.

Zbog toga se suštinski i dobro razumemo, zbog toga se okupljamo svake godine, u ime Oca i Sina i Svetog duha, da bismo prizivajući ime Božje molili da upokoji sugrađane, sve koji su nevine avgustovske žertve 1995. godine, naveo je patrijarh.

Sabrali smo se da se molitveno setimo nasilnog egzodusa našeg naroda sa Banije, Korduna, Like, iz Dalmacije, Slavonije, rekao je patrijarh Porfirije.

Sve su to kamičci u mozaiku stradanja, zajedno sa Jadovnom, Jastrebarskim, zajedno sa Jasenovcem. Sa nama su prežileli svedoci stradanja.

Pamtimo, ali naše pamćenje nije zlopamćenje, pamtino njihova svedočenja da ne bi neko mogao da kaže to se nije desilo, rekao je Porfirije.

Stotinu puta ću da ponovim da ne zlopamtimo, jer bi gnev i bes satrli nas same, obesnažilo bi potencijal u nama. Moramo gledati u lice Božije, u najnevinijeg koji je razapet na krstu, istakao je patrijarh.

“Imaćemo potrebu da se molomo za sve koji pate i stradaju. Otuda je ljudski nerazumno i nepravedno kada neko nalazi razlog da onemogući bilo koga, prosjaka ili cara, običnog građanina ili funkcionera, ma kog zvanja bio, da se na mestu Vukašinovog stradanja susretne sa sobom i Bogom i da smireno upali voštanicu”, poručio je patrijarh.

“ZLOČINI NE SMEJU BITI ZABORAVLJENI”

Predsednik Udruženja prognanih Krajišnika iz Novog Sada, Mile Jovančević rekao je da zločini počinjeni nad Srbima na teritoriji Hrvatske i BiH ne smeju biti zaboravljeni i da neko mora snositi odgovornost za sve žrtve i zlodela nad našim narodom.

“Večeras iz Novog Sada šaljemo plemenitu poruku, za sve ljude ovog sveta, da se čuvaju, paze jedni na druge, da su ljudski životi vredniji od bilo kakvog bogatstva i teritorije”, poručio je Jovančević.

On je jedan od onih koji su u “Oluji” zauvek napustili svoje ognjište i priča da su sva njegova sećanja na taj događaj potresna.

Seća se da je tada bio dečak i da je strašno bilo gledati kako avijacija bombarduje civile, stare i nejač na Petrovačkoj cesti.

Članica udruženja Kola srpskih sestara kaže da je svoj dom u Zapadnoj Slavoniji morala da napusti 1991. godine i da se od tada zalaže da pomogne ljudima koji dele njenu sudbinu.

Rekla je da je obeležavanje “Oluje” simbol tuge i da je u ime tog progona napisala pesmu “Reka tuge”, koja govori o egzodusu 200.000 Srba, 1.700 izginulih i 700 onih kojima se gubi svaki trag.

FOTO TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIC/ bg

“Daj Bože da se tako nešto nikada ne ponovi i da te reke tuge presuše i više nikada ne bude mržnje”, kazala je ona za Tanjug.

Starija Novosađanka rekla je da je na današnji skup došla kako bi pružila podršku našem stradalom narodu u ratovima devedesetih.

Smatra da Oluja za našu naciju predstavlja žalost i tugu, koja ne prolazi, a da su naši ljudi koji su prognani srdačno dočekani.

Jedna od sagovornica Tanjuga sada živi u Sremskoj Kamenici, a za vreme “Oluje” prebegla je sa dvoje male dece u Srbiju. Supruga je izgubila u ratu.

“Obeležavanjem ”Oluje” na ovakav način pokazujemo šta je zaista prošao naš narod”, kaže ona, dok se priseća da je sa dve ćerke i komšijama izbegla iz svog kraja, a uspela je da ponese samo nešto osnovnih stvari.

FOTO TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIC/ bg

U koloni ih je, priča, presrela vojska, pretresli su ih, a jasno se seća straha za život svoje dvoje dece.

“Onda se srušila jedna kuća, pukla je zolja, popadali smo u kanal… Odvukli smo se tim kanalom, a onda nas je pokupio neki čovek i pomogao da pređemo kod Une”, prisetila se ona bolnih trenutaka i borbe da sačuva svoj život.

Takvih sudbina je na hiljade, među srpskim narodom koji je izbegao iz Krajine, pred naletom hrvatske vojske i policije, u akciji u kojoj je više od 1.700 Srba ubijeno, a čak 250.000 prognano.

Novi Sad je grad u kojem su se najviše naselili izbegli iz Krajine, Like, Korduna, a večeras je mesto u kojem se obeležava sećanje na sve stradale.

Brojni građani, sa državnim vrhom, obeležavaju godišnjicu “Oluje”, a na Trgu Slobode u Novom Sadu vijore se zastave Srbije i Republike Srpske.