четвртак, новембар 21

O KOSOVU U SAVETU BEZBEDNOSTI: ŠTA SU REKLI DRUGI

0
122

SAD: OD KRITIČNE VAŽNOSTI JE USPOSTAVLJANJE ZAJEDNICE SRPSKIH OPŠTINA

Predstavnik SAD u UN rekao je danas da ta zemlja zajedno sa evropskim partnerima nastavlja sa čuvanjem demokratije, multietničkih društava i vladavine prava na Zapadnom Balkanu.

“To je kritično pitanje. Podržavamo dijalog Beograda i Prištine pod posredstvom EU, cenimo napore Džozepa Borelja i Miroslava Lajčaka pri posredovanju“, rekao je on i dodao da su tzv. Kosovo i Srbija napravile krucijalan korak potpisivanjem Briselskog sporazuma.

“Ohrabrujemo obe strane da primene obaveze i zaobiđu krize, putem dijaloga. Nadamo se da ćemo videti još ovakvog duha na narednom sastanku 2. maja“, rekao je on.

Američki predstavnik je istakao da je uspostavljanje Zajednice srpskih opština od strane prištinskih vlasti, na način koji se poklapa sa ustavom tzv. Kosova, “kritično“ važan deo sprovođena dogovora.

Zamenik je istakao da je vreme za UN da preuzme važniju ulogu kada je reč o KiM.

“Cenimo UNMIK, koji je radio svoj posao od 1999, ali moramo reći da je ta misija do kraja ispunila svoj mandat“, rekao je američki predstavnik.

NEBENZJA: STAV RUSIJE NEPROMENJEN, DOGOVOR DA BUDE U INTERESU BEOGRADA

Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja izjavio je danas da je stav Moskve o Kosovu i Metohiji nepromenjen, kao i da Beograd i Priština treba da postignu dogovor na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244.

„Dogovor mora da bude u interesu Beograda i Srba i mora da ga podrži Savet bezbednosti UN“, poručio je Nebenzja, govoreći na sednici SB UN posvećenoj situaciji na KiM.

On je naveo da je situacija na KiM alarmantna i da je prethodnih meseci dovedena na ivicu novog sukoba.

„Priština, uz podršku zapadnih zemalja, nastavlja da pokušava da preuzme kontrolu nad teritorijama u kojima većinski žive Srbi“, rekao je Nebenzja.

Ruski predstavnik pri UN je istakao da međunarodnu zajednicu ne brinu ljudska prava kada je reč o srpskom stanovništvu.

Podsetio je da je od 1999. godine većina nealbanskog stanovništva na KiM bila primorana da ode iz svojih domova.

Nebenzja je ukazao da su objekti Srpske pravoslavne crkve pod konstantim napadima i naveo da je od dolaska Aljbina Kurtija na vlast, u februaru 2020. godinem, zabeleženo više od 300 napada slučajeva nasilja protiv Srba.

„Kriminalnci, po običaju, nisu procesuirani“, rekao je on.

Ruski diplomata je istakao da je nemoguće rešiti postojeće probleme bez pregovora, postizanja dogovora i formiranja mehanizma kojim bi bili zaštićeni Srbi na severu KiM, ali i oni koji žive južno od Ibra.

Nebenzja je podsetio da je pre 10 godina potpisan Briselski sporazum, ali da prištinske vlasti i dalje odbijaju da formiraju Zajednicu srpskih opština.

„Priština nije zainteresovana za normalizaciju odnosa, zato Aljbin Kurti insistira da se ZSO formira u skladu sa kosovskim ustavom i bez izvršnih ovlašćenja“, poručio je on.

Istakao je da kosovski Albanci pokušavaju da promene ono što je već dogovoreno, te da žele da ZSO pretvore u neku vrstu nevladine organizacije.

„To mora da se odbije“, poručio je Nebenzja.

On je dodao da je optimizam u izveštaju UNMIK-a „prenaduvan“.

Istakao je da je Beograd pristao na nastavak dijaloga sa Prištinom, ali uz poštovanje njegovih crvenih linija.

Govoreći o nedavno održanim izborima na severu KiM, Nebenzja je rekao da je Priština tog 23. aprila odlučila da eskalira situaciju, a da su Srbi odbili da glasaju jer je to bila uvreda za demokratiju.

„Normalni izborni procesi se menjaju supstitutima koje podržavaju SAD i EU“, naveo je on i dodao da Zapad doliva ulje na vatru kada je reč o konfliktu na relaciji Beograd-Priština.

Nebenzja je kritikovao davanje vizne liberalizacije građanima tzv. Kosova i njegovo članstvo u Savetu Evrope.

„Glavni cilj Zapada je da ceo Balkan stavi u svoj politički i vojni blok“, rekao je on i istakao da je Vašington privatizovao vojnu bazu Bondstil.

On je podsetio na bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine od strane NATO-a i poručio da Alijansa nikada nije brinula o, kako je Madlen Olbrajt rekla, kolateralnoj šteti u vidu nevinih civila.

„Tako sada ne brine zbog toga što Velika Britanija šalje osiromašeni uranijum Ukrajini“, rekao je Nebenzja.

Ruski predstavnik u UN dotakao se i suđenju Hašimu Tačiju i njegovim saradnicima u Hagu, rekavši da je to poslednja šansa za postizanje pravde 25 godina nakon nehumanih zverstava počinjenih na Kosovu i Metohiji.

KINA POZDRAVLJA DOGOVORE IZMEĐU BG I PR

Zamenik ambasadora Kine u UN, Geng Šuang, izjavio je danas da Kina pozdravlja sastanke na visokom nivou između Beograda i Prištine uz posredstvo Evropske unije, kao i da ta zemlja podržava međusobne dogovore, i da je potrebno da se oni implementiraju kako bi dijalog dobio na zamahu.

“Uspostavljanje Zajdenice srpskih opština je važan deo Briselskog sporazuma iz 2013, to je nešto na šta se Kosovo obavezalo i što bi trebalo da bude fokus sledećih sastanaka“, rekao je Geng na sednici Saveta bezbednosti UN o izveštaju UNMIK-a o KiM.

On je istakao da Kina, iako poštuje napore EU da posreduje u dijalogu, izražava nadu da taj blok neće vršiti preveliki pritisak na strane u dijalogu.

Geng je izrazio zabrinutost zbog povećanih tenzija na severu KiM, i istakao da su u tom smislu unilateralni potezi loši i da doprinose regionalnih tenzija.

“Tenzije na Kosovu u poslednjim godinama pokazuju da unilateralni potezi  potkopavaju mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu i da odlažu dijalog, što nikome nije u interesu“, rekao je on.

On je pozvao vlasti u Prištini da se “vrate na put dijaloga“, i izrazio nadu da će EU pomoći u ulozi posrednika.

Geng se osvrnuo i na povećan borj incidenata protiv nacionalnih manjina na KiM i ocenio da je harmonična koegzistencija svih etničkih grupa na tom prostoru svima u interesu.

“Nadamo se da će vlasti na Kosovu to i omogućiti, svim etničkim grupama, kako ne bi bilo više incidenata“, rekao je.

Pozdravio je ulogu Unmika, navodeći da se značaj ove misije u izgradnji multietničke saradnje i drugim oblastima društva ne mogu zameniti.

‘Problem Kosova i dalje je problem za mir na Balkanu i u Evropi. Uloga UNMIK-a ostaje važna u tom smislu, nadamo se da će ta organizacija, pod vođstvom Zijade, nastaviti da obavlja svoju važnu ulogu“, zaključio je Geng.

PREDSTAVNIK VB U UN: PODRŽAVAMO REZOLUCIJU 1244, ALI SITUACIJA SE PROMENILA

Politički koordinator Velike Britanije u Ujedinjenim nacijama Fergus Ekersli izjavio je danas da London i dalje podržava Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, ali da je situacija na Kosovu i Metohiji neuporediva sa onom iz 1999. godine.

On je, govoreći na sednici SB UN o situaciji na KiM, rekao da je sada trenutak da Savet razmotri nove okolnosti i delovanje UNMIK-a u skladu sa njima.

Britanski predstavnik je ukazao na „značajan napredak“ u odnosima Srbije i tzv. Kosova do kojeg je došlo uz posredstvo Evropske unije, a posebno je pohvalio dogovor koji su dve strane postigle u Briselu u februaru ove godine.

On je pozvao obe strane da se uzdrže od retorike i delovanja koji bi mogli da ugroze put ka normalizaciji odnosa, te da što pre formiraju Zajednicu srpskih opština.

„Formiranje ZSO je u interesu obe strane na duže strane“, naveo je on.

Istakao je da su loši odnosi Beograda i Prištine prethodnih godina loše uticali na njihovu stabilnost.

Ekersli je pohvalio demokratiju na KiM, rekavši da je ona dostigla zrelost, što je dovelo do napretka tzv. Kosova na listama koje se tiču građanskih sloboda.

Posebno je pohvalio borbu prištinskih vlasti protiv korupcije.

Međutim, istakao je da je neophodno uspostavljanje funkcionalnih institucija na severu KiM, te da Velika Britanija ostaje posvećena podršci demokratiji na tzv. Kosovu i njegovom punopravnom učešću na međunarodnoj sceni.

ZIJADE: OBAVEZE U NEDAVNIM SPORAZUMIMA MORAJU BITI PRAĆENE HRABRIM VOĐSTVOM

Šefica UNMIK-a Karolin Zijade izjavila je danas da je potrebno da se lideri obe strane usredsrediti se na primene deklaracija koje su potvrđene na sastancima 27. februara u Briselu i 19. marta u Ohridu, kako bi se obezbedio pun potencijal razgovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Ona je, govoreći pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) rekla da će se situacija na KiM pogoršati ukoliko obe strane ne pokažu posvećenost svim mehanizmima koji su dogovoreni zarad normalizacije odnosa.

Zijade je istakla da su posvećenost pregovorima za normalizaciju odnosa pokazale obe strane, ali da i pored toga postoje neposredni koraci koji se mogu preduzeti kako bi se pokazala dobra volja na terenu.

„Postizanje napretka zahteva da se izgradi ponovo samopouzdanje među onima koji su počeli da pokazuju sumnju u ove odnose. Vođe treba da preduzmu odgovorne korake kako bi smanjili verovatnoću za dalje sukobe vezane za probleme koji su degradirali javno poverenje u proteklim mesecima i to obuhvata pitanja koja su dovela do povlačenja kosovskih Srba iz kosovskih institucija u novembru i one koje nastavljaju da polarizuju javno mnjenje tokom lokalnih izbora sprovedenih prošle nedelje“, rekla je Zijade.

Takođe Zijade je pozvala da se „dobro razmotri“ nacrt za formiranje Zajednica srpskih opština na KiM.

Istakla je da je jasna i kontinuirana komunikacija sa javnošću potrebna u vezi sa pitanjima koje utiču na njihove živote, na nepristrasnost pravosudnih institucija i zaštitu ljudskih prava.

„To su pitanja kao što je eksproprijacija imovine kao i mogućnost da se računa nepristrasne pravosudne institucije. Potrebno je uverenje kako bi se zamenilo osećanje nepoverenja i neizvesnosti , poverenjem s obe strane reke Ibar“, rekla je Zijade

Dodala je da je potrebno izbeći nasilnu retoriku i zameniti je konkretnim rešenjima koje će ulivati poverenje i optimizam.

„Vanredni izbori 23. aprila su bili mirni, ali istovremeno pitanje predstavljanja se mora razmatrati kao deo šireg političkog procesa. Izabrane vođe policijskih snaga i sve građanske službe treba da održavaju i ispunjavaju interes lokalnih“, rekla je Zijade.

Tokom izlaganja, Zijade je izrazila nadu da će očekivano usvajanje zajedničke Deklaracije o nestalim licima omogućiti nastavak pune saradnje između Prištine i Beograda na Radnoj grupi za nestala lica.

„To bi pružilo porodicama sa obe strane šansu da pronađu odgovore u vezi sa njihovim najmilijima“, rekla je šefica UNMIK-a.

 GERVALA: IZVEŠTAJ UNMIK PREPUN GREŠAKA; DAČIĆ ODGOVORAN ZA RATNE ZLOČINE

Ministarka spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija Donika Gervala izjavila je danas da 90 odsto izveštaja koji je predstavljen pred Savetom bezbednosti „nije tačan“, i optužila Srbiju za „blisku saradnju“ sa Rusijom.

“U izveštaju UNMIK-a berlinski proces pojavljuje se samo kao fusnota, iako je reč o najvažnijem procesu za čitav region“, rekla je Gervala.

Ona je navela da je tzv. Kosovo u Berlinu potpisalo važne sporazume, uključujući međusobno priznavanje ličnih karti, kao i da su ih Priština, Severna Makedonija i Albanija već ratifikovale, ali da zemlje gde srpski predsednik Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić imaju uticaja, blokiraju taj proces.

„UNMIK je postao faktor destabilizacije u regionu i ovim izveštajem to dokazuje“, rekla je Gervala Švarc, koja je optužila „savez Rusije i Srbije za destabilizaciju regiona“.

Ona je optužila UNMIK da u svom izveštaju nije spomenuo navodno prisustvo ruske paravojne formacije “Vagner“ na KiM, i dodala da Priština “stoji uz Ukrajinu“, dok Srbija “podržava ratni genocid u Ukrajini“.

Gervala je takođe izjavila da je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić “odgovoran za ratne zločine“ i da bi trebalo da se pojavi pred sudom za ratne zločine.

“Ivica Dačić je odgovoran za ratne zločine, masovna ubistva i silovanja kao sredstvo rata. On mora biti izveden pred sud za ratne zločine“, rekla je Gervala na tri jezika: engleskom, albanskom, a na kraju i na srpskom.

Ona je rekla da su Dačić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić bili “saradnici ‘balkanskog kasapina Slobodana Miloševića“, odgovornog za “srpske ratove“, i dodala da njih dvojica žele „Evropu u režiji Moskve“.

“EU, NATO i Ujedinjene nacije ne dozvoljavaju zemlju u kojoj su okupacija i invazija zvanična politika“, rekla je ona.

Govoreći o obeležavanju 15. godišnjice jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova, Gervala je rekla da je Priština dobila čestitke iz celog sveta.

“U Prištini je održana veličanstvena parada naših odbrambenih snaga, koje su sada garant mira i bezbednosti u regionu“, rekla je Gervala Švarc, optužujući Srbiju da „povećava zavisnost od Rusije“.

HODŽA: SRBI NA TZV. KOSOVU UŽIVAJU NAJVEĆA MOGUĆA PRAVA

Albanski ambasador pri UN Ferit Hodža izrekao je danas tvrdnju da Srbi na KiM uživaju najveća moguća prava koja postoje u celoj Evropi i da bi takva prava Beograd trebalo da obezbedi albanskoj nacionalnoj manjini u tzv. Preševskoj dolini.

Hodža je govoreći pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) rekao da je tzv. Kosovo od poslednjeg zasedanja tog tela postiglo napredak ka članstvu u nekim međunarodnim institucijama, da je Priština 15. decembra predala zahtev za članstvo u EU, da je Evropski parlament 23. aprila omogućio građanima tzv. Kosova da putuju bez vize u okviru šengena, kao i da je 23. aprila Savet Evrope prihvatio zahtev tzv. Kosova za članstvo u toj instituciji.

Hodžaj je naveo je da sporazumi imaju smisla samo, ako se sprovode i dodao da Albanija od Beograda i Prištine očekuje da ih u odmah i u potpunosti ispune, rekao je Hodža.

Kako tvrdi, Beograd se dogovorima u Briselu i Ohridu obavezao da ne ometa članstvo tzv. Kosova u međunarodnim institucijama.

ŠVAJCARSKA, UAE, BRAZIL

Ambasadorka Švajcarske u UN Paskal Berisvil koja je prvi put govorila na sednici SBUN posvećenoj KiM poričila je da je Švajcarska  posvećena obezbeđivanju mirnog i mutnietničkog  KiM.

Dodala je da Švajcarska podržava evrospki put tzv. Kosova i njegov put ka članstvu u međunarodnnim institucijama i istakla da je normalizcija odnosa između Beograda i Prištine  ključna za stabilnost u regionu.

Ambasadorka Ujedinjenih Arapskih Emirata UAE Lana Nuseibeh istakla je da ta zemlja ima jake veze i sa tzv. Kosovom i Srbijom koji su pojačane poslednjim posetom Abdulahom bin Zajedom al Nahjanom Beogradu i Prištini.

Istakla je da je poslednjih meseci primetan veliki napor i Beograda i Prištine da do mirnog rešenja dođe i da je dužnost međunarodne zajednice da ih podrži, kao i da ona ne bi bila moguća dobrog liderstva i volje obe strane.

Ambasador Brazila u UN Ronaldo Costa Filjo pozdravio je napore ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i dodao da je to pozitivni razvoj situacije, koji može doprineti ostvarivanju dogovora koji će zadovoljiti obe strane.

Filjo je za govornicom SB UN pozvao na osnivanje ZSO u skladu sa Briselskim sporazumom i dodao da ta zemlja podržava nastavak misije UNMIK-a jer smatra da misija i dalje ima važnu ulogu i da je prerano za povlačenje zbog opasnosti da na terenu dođe do pogoršanja situacije.

 

Leave a reply