U Sremskim Karlovcima večeras je u prisustvu najviših zvaničnika Srbije i Republike Srpske, kao i velikog broja građana, obeležen Dan sećanja na sve stradale i prognane u hrvatskoj oružanoj akciji „Oluja“, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je u obraćanju da će Srbija dati sve od sebe da čuva mir i poručio svima u Republici Srpskoj da se ujedine i bore za opstanak Republike Srpske. Vučić je onima koji, kako je rekao, misle da je došao vakat za ukidanje Republike Srpske poručio u ime Srbije i u svoje ime, dok je predsednik Srbije, da će Srpska biti i živeti.
„Trudićemo se da razvijemo prijateljstvo, da čuvamo dobra poznanstva, ali verujemo sebi, svom rodu i verujemo u svoju budućnost. Čuvaćemo mir i stabilnost, ali ćemo biti dovoljno sposobni i dovoljno jaki i dovoljno snažni da svoju zemlju odbranimo mnogo bolje nego što smo to umeli i uspeli pre 26 i 30 i nešto godina“, istakao je Vučić.
Naveo je da Srbija snaži i jača i da će se 20. septembra u Beogradu videti kakvu vojsku Srbija ima, dodajući da srpska vojska služi da čuva naš narod i našu zemlju i da nikoga drugog neće da napadne.
Vučić je zahvalio Krajišnicima što su uvek bili uz Srbiju i na doprinosu koji su dali napretku Srbije, na tome što grade Srbiju i što rade u njoj.
„Hoćemo da vidimo veliku Srbiju, kome to smeta ako kažemo da hoćemo veliku Srbiju, veliku, ljudsku koja ima snagu, koja se razvija, koja ima bolnice, koja se razvila pod predsednikom Aleksandrom Vučićem“, rekao je Dodik i istakao da „onaj ko voli takvu Srbiju mora da podrži Aleksandra Vučića“.
On je upitao gde je ona „druga Srbija“ koja već mesecima blokira i koja, kako je naveo, „od nas pravi prostake i batinaše“.
Dodao je da Bosna i Hercegovina nije njegova zemlja, već Srbija i Republika Srpska.
Dodik je rekao da ne želi da oprosti srpsko stradanje u zločinačkoj akciji „Oluja“, ali da Krajišnici koji su preživeli ovu golgotu danas daju snagu srpskom narodu.
Patrijarh srpski Porfirije rekao je da su Srbi u „Oluji“ doživeli strašan progon sa svojih vekovnih ognjišta i istakao da treba pamtiti nevine žrtve i stradalnike iz našeg roda, ali da ne treba mrzeti bližnjeg svog, jer kako je istakao, mržnja rađa mržnju.
On je pozvao na prevazilaženje naših podela i razdora.
„Pozivam sve u ovom času velikih iskušenja, kroz koja prolazi čitav svet, ali prolazi i naš narod, da svi, bez izuzetka, budemo iznad bilo kakvih uskih i sebičnih, a naročito ideološki motivisanih interesa i da se u duhu naše hrišćanske pravoslavne sabornosti izdignemo iznad podela i razdora“, naglasio je patrijarh Porfirije.
Okupljenima su se obratili i Srbi iz kolone izbeglih iz Hrvatske, koji su ostali bez članova porodice i oni koji još tragaju za nestalima, i izneli svedočenja o onome što su doživeli tokom progona Srba iz tadašnje Republike Srpske Krajine.
Jelena Hrvačević rekla je da, kao i ostali, nikada neće zaboraviti Krajinu čije je dete, mržnju koja ih je proterala i nadu i spasenje koju je dobila u voljenoj Srbiji.
Ispričala je kako je njena porodica došla u Srbiju u izbegličkoj koloni i da je njena majka, koja je bila u šestom mesecu trudnoće, bila životno ugrožena, da su je lekari spasili, ali da dete koje je nosila nije dobilo šansu da živi.
Na početku obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane u „Oluji“ patrijarh Porfirije služio je pomen stradalima, a potom su izvedene himne Republike Srpske i Srbije i minutom ćutanja odata pošta stradalima u „Oluji“.
Obeležavanju Dana sećanja prisustvovali su i potomci i članovi porodica stradalih u „Oluji“, predsednici skupština Srbije i Republike Srpske Ana Brnabić i Nenad Stevandić i narodni poslanici, predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut, premijer Republike Srpske Radovan Višković, članovi vlada Srbije i Republike Srpske, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, predstavnici lokalnih samouprava u Srbiji i Republici Srpskoj, predstavnici Srba iz regiona, predstavnici boračkih organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, kao i veliki broj građana.
Hrvatski napad na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu i proterivanje srpskog stanovništva sa prostora koji su Srbi nastanjivali vekovima počeo je u zoru 4. avgusta 1995. godine, a prema podacima Dokumentaciono informacionog centra „Veritas“, u „Oluji“ je sa prostora Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, dok ih je više od 1.900 ubijeno, pri čemu su počinjeni brojni zločini.
Bio je to najveći egzodus civila u Evropi posle Drugog svetskog rata.
