Moskva: Uništili smo parkirane ukrajinske avione kod Lavova

U Ukrajini se nastavljaju ruske vojne operacije.

Ruska vojska iskoristila je “pametno” oružje kako bi uništila ukrajinske avione parkirane u fabrici za popravke kod Lavova, a takođe je uništila i skladišta municije u blizini Nikolajeva i Voznesenka, izjavio je danas portparol ministarstva odbrane Rusije Igor Konašenkov.

“Jutros, 18. marta, dalekometno ”pametno” oružje pogodilo je nekoliko ukrajinskih vojnih objekata”, kazao je Konašenkov, preneo je TAS S.

On je dodao da, kao rezultat, grupa borbenih aviona u fabrici u blizini Lavova i skladišta kod Nikolajeva i Voznesenka su uništeni.

PAKAO U MARIJUPOLJU

Ukrajinski spasioci u Marijupolju očajnički traže preživele koji su bili zakopani ispod ruševina bombardovanog pozorišta, dok su ruske snage udarale po stambenim područjima širom Ukrajine.

Rusi negiraju da su gađali pozorište i tvrde da će istina izaći na videlo.

Ukoliko Mauripolj padne, to će dati Rusiji kontrolu nad jednom od najvećih ukrajinskih luka i stvoriti kopneni koridor između Krima, koji je Rusija anektirala 2014. godine i regionima Donjeck i Lugansk pod kontrolom ruskih separatista.

Bajden preneo Siju šta očekuje Kinu ako podrži Rusiju

Američki predsednik Džo Bajden izložio je danas u telefonskom razgovoru sa kineskimm predsednikom Si Ðinpingom “implikacije i posledice” u slučaju da Peking pruži materijalnu podršku Rusiji i njenom napadu na Ukrajinu, saopštila je Bela kuća.

“Predsednik je naglasio svoju podršku diplomatskom rešenju krize”, navodi se u saopštenju i dodaje da su se Bajden i Si dogovorili da zadrže otvorene linije komunikacije, prenosi CNN.

Bela kuća dodaje i da je Bajden ponovio da se američka politika prema Tajvanu nije promenila i naglasio da se SAD protive jednostranim promenama sadašnje status kvo situacije.

Prethodno su kineski mediji preneli da je Si Ðinping rekao Bajdenu da sukobi i konfrontacije poput događaja koji se odvijaju u Ukrajini nisu ni u čijem u interesu.

Si je rekao i da pitanje Tajvana treba pravilno da se rešava, kako bi se izbeglo da ono ima negativan uticaj na kinesko-američke odnose, prenosi Rojters pozivajući se na kineske medije.

Razgovor dvojice lidera trajao je skoro dva sata.

Si: Prioritet okončanje rata u Ukrajini sto pre

Kineski predsednik Si Ðinping tokom današnjeg video sastanka sa američkim predsednikom DŽozefom Bajdenom naglasio je da je neophodno da se rat u Ukrajini okonča što je moguće pre, prenosi Rojters pozivajući se na kineske državne medije.

„Sada su glavni prioriteti nastavak dijaloga i pregovora, izbegavanje civilnih žrtava, sprečavanje humanitarne krize, prekid borbi i okončanje rata što je pre moguće“, rekao je Si Bajdenu u video pozivu.

Sve strane treba da zajednički podrže dijalog i pregovore između Rusije i Ukrajine, dok bi SAD i NATO takođe trebalo da vode pregovore sa Rusijom kako bi rešili „suštinu“ ukrajinske krize i otklonili bezbednosne probleme i Moskve i Kijeva, poručio je kineski predsednik.

Si je rekao i da sukobi i konfrontacije poput ukrajinskog nisu u interesu bilo koga, javili su kineski državni mediji.

Prema rečima kineskog predsednika, međudržavni odnosi „ne bi trebalo da dolaze u situaciju da strane počnu da koriste oružje jedna protiv druge”, prenosi TAS S.

Putin i Makron razgovarali o Ukrajini

Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je večeras telefonom sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom o situaciji u Ukrajini, saopštio je Kremlj.

“Na inicijativu francuske strane, održan je telefonski razgovor predsednika Rusije i Francuske. Razmena mišljenja o situaciji oko Ukrajine se nastavlja”, navodi se u saopštenju, prenosi RIA Novosti.

Putin i Makron razgovarali su o pregovorima Moskve i Kijeva, dodaje se.

“Povodom zabrinutosti Emanuela Makrona, ruski predsednik je naglasio da ruske oružane snage koje učestvuju u specijalnoj vojnoj operaciji čine sve što mogu da sačuvaju živote civila”, saopštava Kremlj.

UN: Nemamo mandat da istražimo ruske tvrdnje o laboratorijama

Ujedinjene nacije su saopštile da nisu bile svesne postojanja bilo kakvog programa za razvijanje biološkog oružja u Ukrajini, a šef agencije UN za razoružanje Izumi Nakamicu rekao je danas da ovo svetsko telo nema mandat, ni tehničke ili operativne kapacitete da istraže ruske tvrdnje.

Pre toga je stalni ruski predstavnik u UN Vasilij Nebenzja predstavio nove dokumente do kojih je došla Rusija, u kojima se, navodno, dokazuje da se su postojale biološke laboratorije koje su radile sa smrtonosnim virusima, preneo je Rojters.

Američka ambasadorka u UN Linda Tomas-Grinfild danas je optužila ruskog kolegu Nebenzju za, kako je rekla, “tiradu bizarnih teorija zavera” tokom prošle nedelje.

“Ove nedelje čujemo mnogo više o tome odakle to dolazi. To su priče koje zvuče kao da su mu prosleđene na imejl iz nekog mračnog kutka interneta. Predsednik Bajden ima reč za ovakve govore: ”Malarki” (besmislica)”, rekla je američka ambasadorka.

Ona je dodala da je takođe moguće da Rusija možda planira korišćenje upotrebe hemijskog ili biološkog oružja protiv ukrajinskog naroda.

RUSI TRAŽE NOVU SEDNICU SB UN: IMAMO NOVE DOKAZE O AMERIČKIM BIOLABORATORIJAMA U UKRAJINI

Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja kaže da Rusija za sutra ponovo traži hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN o američkim biolaboratorijama u Ukrajini, prenosi Izvestija.

Razlog je to što su, tvrdi, došli do novih dokumenata tokom, kako kaže, “specijalne vojne operacije”.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvaljuje na vojnoj pomoći zapadu.

Tvrdi da će Rusi biti iznenađeni i ne želi da otkirva kakvo je to oružje stiglo.

A Amerikanci su zapretili Kini da ne pomaže Rusiji.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da će predsednik SAD Džozef Bajden jasno reći kineskom predsedniku Si Đinpingu da će Peking snositi posledice za bilo kakvu akciju koja, kako je rekao, “podržava rusku agresiju”.

Osim toga, Nebenzja je rekao i da Moskva povlači zahtev za glasanje 18. marta u SB UN o nacrtu rezolucije o humanitarnoj situaciji u Ukrajini, ali ne povlači taj dokument.

To je, prema njegovim rečima, posledica pritiska Zapada na druge zemlje.

“Dolaze nam kolege iz mnogih delegacija i žale se na nemilosrdne pritiske i zvijanje ruku zapadnih partnera, do ekonomskih ucena i pretnji. Razumemo koliko je ovim zemljama teško da se odupru ovom pritisku, iz tog razloga smo odlučili da još ne tražimo glasanje o našem nacrtu, ali ne povlačimo nacrt rezolucije“, rekao je stalni predstavnik Rusije.

U KIJEVU OD POČETKA NAPADA RUSIJE POGINULE 222 OSOBE

Gradske vlasti Kijeva saopštile su da su 222 osobe ubijene u prestonici Ukrajine od početka ruskog napada, uključujući 60 civila i četvoro dece.

Još 889 ljudi je ranjeno, a među njima 241 civila, navodi se u saopštenju gradske uprave Kijeva, preneo je Rojters.

Rusija je poslala desetine hiljada vojnika u Ukrajinu 24. februara u, kako je navela, specijalnu operaciju za smanjenje vojnih sposobnosti svog suseda i iskorenjivanje opasnih nacionalista.