Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi otputovala je danas na Tajvan i krenula u posetu Južnoj Koreji.
Pelosi je tokom kratke nenajavljene posete, koja je naišla na oštre osude Kine, obećala solidarnost i pohvalila demokratiju na Tajvanu, prenosi Rojters.

Kako navodi RIA Novosti, ona se danas sastala i sa malom grupom aktivista koji su pobegli iz Hongkonga i sa kontinentalnog dela Kine, a domaćin je bio Američki institut na Tajvanu, koji u suštini predstavlja SAD na ostrvu.

Tokom posete Pelosi, više od 100 policajaca je čuvalo spomen-park dok su desetine pristalica ponovnog ujedinjenja Kine i Tajvana protestovale sa plakatima i transparentima protiv posete američke zvaničnice, ističući da ona podriva mir i stabilnost na ostrvu.

Ovo je bila prva poseta američkog predsednika Predstavničkog doma Tajvanu od 1997. godine.

Pelosi je pre Tajvana boravila u Singapuru, a njena sledeća stanica je Seul.

PELOSI: KINA NE MOZE DA SPREČI POSETE SVETSKIH LIDERA TAJVANU

Pelosi je, nakon posete Tajvanu, izjavila da Kina ne može da spreči svetske lidere da putuju na to ostrvo.

Pelosi je navela da je “Tajvan sprečen da učestvuje u sastancima na globalnom nivou” zbog protivljenja Komunističke partije Kine, a kao primer navela nedavni sastanak Svetske zdravstvene organizacije.

“Iako mogu da spreče Tajvan da pošalje svoje lidere na globalne forume, ne mogu da spreče svetske lidera ili bilo koga drugog da otputuju na Tajvan kako bi odali poštovanje njegovoj demokratiji u procvatu, istakli njegove mnogobrojne uspehe i ponovo potvrdili našu posvećenost kontinuiranoj saradnji”, rekla je Pelosi.

Pelosi je boravila u kratkoj i nenajavljenoj poseti Tajvanu, što je naišlo na oštre osude Kine i dovelo do porasta napetosti u Tajvanskom moreuzu.

To je bila prva poseta jednog predsednika Predstavničkog doma Kongresa Tajvanu od 1997. godine.

Tajvan podigao borbene avione zbog kineskih letelica

Tajvan je danas podigao svoje borbene avione zbog ulaska 27 kineskih letelica u zonu protivvazdušne odbrane ovog ostrva, saopštilo je tajvansko Ministarstvo odbrane.

Kako je navedeno, 22 kineska aviona prešla su središnju liniju, koja razdvaja ostrvo od ostatka Kine, prenosi Rojters.

Tajvan je saopštio da je poslao avione i rasporedio raketne sisteme da prate kineske aktivnosti u, kako navodi, njegovoj “identifikacionoj zoni protivvazdušne odbrane”.

Prema navodima tajvanskog Ministarstva odbrane, u misiji je učestvovalo 16 kineskih lovaca Su-30 i 11 drugih aviona.

Nakon posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu, koji Kina smatra delom svoje teritorije, došlo je do porasta napetosti u Tajvanskom moreuzu.

Ovo je bila prva poseta jednog predsednika Predstavničkog doma Kongresa Tajvanu od 1997. godine.

Kina je pozvala na razgovor američkog ambasadora u Pekingu i obustavila uvoz nekoliko poljoprivrednih proizvoda sa Tajvana.

Peking: Odlučno ćemo zaštititi nacionalni suverenitet

Kineske vlasti će preduzeti sve raspoložive kontramere kao odgovor na posetu predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu, saopštila je danas portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjin.

„Pelosi je posetila Tajvan uprkos upornim protestima Kine. Kina će preduzeti sve neophodne kontramere da odlučno zaštiti svoj nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet“, izjavila je Hua na konferenciji za medije, prenosi TAS S.

Poseta Pelosi Tajpeju „ozbiljno podriva mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu“ i trebalo bi je tretirati „kao signal podrške tajvanskim separatistima“, dodala je ona.

„Vašington i pristalice takozvane nezavisnosti ostrva snosiće celokupnu odgovornost za kontramere i sankcije Pekinga protiv SAD. Sva međunarodna zajednica smatra ove postupke Pelosi pogrešnim i treba da usledi kazna kao odgovor na njih“, naglasila je Hua, prenosi TAS S.

Pelosi je doputovala na Tajvan juče, uprkos protestima Pekinga.

To je prva poseta američkog zvaničnika ovog ranga Tajvanu u poslednjih 25 godina.

Kina je više puta upozoravala da ta poseta, ukoliko do nje dođe, neće proći bez posledica i da će odgovoriti oštrim merama.

Tajvanom upravlja lokalna administracija od 1949. godine kada su preostale snage Čang Kaj Šeka (1887-1975) poražene u Kineskom građanskom ratu i našle utočište na tom ostrvu.

Tajvan je sačuvao zastavu i nekoliko drugih simbola Republike Kine iz vremena koje je prethodilo dolasku komunista na vlast.

Prema zvaničnom stavu Kine, koji podržava većina zemalja, uključujući Rusiju, ostrvo Tajvan je jedna od kineskih provincija, navodi ruska agencija.