Pirotski ćilim u sajber prostoru: Digitalizacija nasleđa

(Foto: https://muzejpirot.com/istorija-umetnosti)

Pirotski ćilim, jedinstveno umetničko i zanatsko delo, odavno je prepoznat kao simbol kulturnog identiteta Srbije. Njegova izrada zahteva veštinu i strpljenje, a svaki motiv priča priču o bogatoj tradiciji ovog kraja. Ipak, kako bi se sačuvao i predstavio novim generacijama, neophodno je da zakorači u digitalno doba.

Muzej Ponišavlja u Pirotu preduzima važne korake u tom pravcu. Kako navodi Bojan Ranđelović, v.d. direktora muzeja, planira se sveobuhvatna revizija zbirke, koja će obuhvatiti i njenu digitalizaciju.

„Jedna od najznačajnijih zbirki ćilima nalazi se u Muzeju Ponišavlja i radimo reviziju zbirki u narednom periodu. Videćemo da uradimo digitalizaciju cele zbirke, što je posebno važno jer trenutno postoji radna grupa u Pirotu koja je nosilac nominacije ćilima UNESCO-u“, istakao je Ranđelović.

Digitalizacija će omogućiti široj javnosti da upozna bogatstvo pirotskog ćilima, ali i obezbediti njegovu dugoročnu zaštitu. Zato je cilj ovih aktivnosti dvostruk: širenje svesti o pirotskom ćilimu na globalnom nivou i njegovo očuvanje za buduće generacije. Ranđelović dodaje da Muzej Ponišavlja sarađuje sa Etnološkim muzejom u Beogradu na promociji i zaštiti ćilimarstva.

„Očekujemo da se Pirotski ćilim nađe na UNESCO-voj listi nematerijalne kulturne baštine vrlo brzo. Zbog toga je značajno da se uradi digitalizacija cele zbirke“, dodaje on.

Muzej ćilimarstva – novi dom pirotskog ćilima

Pored digitalizacije, Muzej Ponišavlja planira i osnivanje Muzeja ćilimarstva koji će dodatno doprineti popularizaciji i očuvanju ovog kulturnog blaga.

„Zajedno sa Zavodom za zaštitu spomenika iz Niša uradili smo projektno-tehničku dokumentaciju za rekonstrukciju kompleksa ‘Bela mačka’, koji se sastoji od četiri objekta. Planiramo da u jednom od njih bude smeštena zadruga koja će proizvoditi ćilime, dok će u ostalim biti izloženi najznačajniji primerci iz zbirke Muzeja Ponišavlja“, objašnjava Ranđelović.

Prema projektnoj dokumentaciji, rekonstrukcija kompleksa koštaće oko 1,4 miliona evra. „Država treba da stane iza ovog projekta, jer je Pirotski ćilim ne samo simbol Pirota, već i značajan kulturni brend Srbije“, istakao je Ranđelović.

Digitalizacija kao most ka budućnosti

Važnost digitalizacije kulturne baštine prepoznata je i na nacionalnom nivou. Digitalni arhivi omogućavaju široj javnosti da istraži istoriju i umetničku vrednost pirotskog ćilima, dok turistički sektor može da iskoristi nove tehnologije za promociju ovog nasleđa.

„Moramo da pratimo nove tehnologije, jer danas ljudi na drugačiji način doživljavaju i percipiraju ono što im prezentujemo“, zaključuje Ranđelović.

Pirotski ćilim se već koristi kao protokolarni poklon srpskih državnih institucija, a cilj je da postane prepoznatljiv simbol Srbije u svetu. Digitalizacija i muzejski projekti daju vetar u leđa ovom procesu, omogućavajući da ćilim zauzme svoje zasluženo mesto, kako u sajber prostoru, tako i na UNESCO-voj listi kulturne baštine.

Turizam i digitalizacija – budućnost razvoja

S obzirom na to da se Pirot pozicionira kao turistička destinacija bogata kulturnim sadržajem, digitalizacija i Muzej ćilimarstva mogli bi postati ključni faktori u privlačenju posetilaca. Kroz povezivanje sa savremenim tehnologijama, pirotski ćilim ne samo da će biti sačuvan, već će i dobiti zasluženo mesto u globalnom kulturnom prostoru.

Pirotski ćilim kao globalni brend

Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota

Pirotski ćilim odavno je prepoznat kao vredan umetnički i zanatski proizvod, a postoji inicijativa da on bude prisutan u svim ambasadama Srbije širom sveta.

Gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić ranije je istakao da je „cilj je da pirotski ćilim postane prepoznatljiv brend i van granica Srbije, te da ga uključimo u zvanične državne prezentacije.“

***Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Grada Pirota. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.